Masti su estri glicerina i drugih masnih kiselina.
Od monosaharida su zastupljeni: glukoza i fruktoza,
Disaharidi: saharoza i maltoza, a od polisaharida: celuloza i skrob
Šećeri su rastvoreni u ćelijkomsoku i daju ukus plodovima.
Skrob se obrazuje u plastidima - amiloplasti.
Sastoji se od amiloze i amilopektina.
Nastaje polimerizacijom ostatka glukoze.
Postoje 4 vrste skroba: asimilacioni, tranzitorni, štedni i rezervni.
Skrob podleže hidrolizi.
Pod dejstvom enzima dijastaze, skrob prelazi u maltozu, a ova pod dejstvom enzima maltaze u glukozu.
Kod raži, psenice, jecma u skrobu se nalaze i drugi ugljeni hidrati kao sto je hemiceluloza.
U amilopektinu su pronadjene manje kolicine P,Na, K, Ca, Si, S.
Skrobna zrna se ne rastvaraju u vodi, ali pri zagrevanju daju masu pod nazivom štirak.
Silikatne i mrke alge, jedine biljne grupe u čijim se plastidima ne obrazuje skrob.
Skrob zagrejan na 220 stepeni prelazi u dekstrin.
Skrob u telu algi se razlikuje od skroba viših biljaka.
Asimilacioni skrob se nalazi u hloroplastima listova, stablu zeljastih biljaka i mladih grana drvenastih vrsta.
Asimilacioni skrob se u procesu fotosinteze obrazuje iz ugljen dioksida i vode uz korišćenje sunčeve energije.
Pre nego što se transportuje iz listova, skrob prelazi u šećer i time se oslobađa prostor za obrazovanje novih količina skroba.
Velike količine šećera u leukoplastima se pretvaraju u rezervni skrob.
Osim prelaženja šećera u rezervni skrob,u leukoplatima se može obrazovati i tranzitorni skrob. A on se moze ponovo pretvoriti u šećer ili rezervni skrob.
Rezervni skrob se nagomilava u semenima, podzemnim organima (lukovica, rizom, krtola), korenovima, dvogodišnjim i trogodišnjim nadzemnim izdancima.
Štedni srkob se ne koristi čak ni prilikom gladovanja.
Štedni skrob se nalazi u celijama korenske kape, u skrobrnoj sari stabla i mlečnom soku mlečika.
Po građi skrobna zrna mogu biti : prosta, složena i polusložena.
Krtola krompira, rizom kane - prosta, složena, polusložena.
Slojevitost skrobnog zrna je jasno izražena kod zrelih i krupnih zrna.
U središnjem delu skrobnog zrna uočljiv je centar formiranja. To je najstariji deo zrna, oko koga su rasporedjene naslage skroba. Moze da se uoci smenjivanje tamnih i svetlih slojeva, zbog različite količine vode.
Skrobna zrna imaju karakterističan izgled za svaku vrstu.