reserve substances in the plant cell

Subdecks (2)

Cards (59)

  • Masti su estri glicerina i drugih masnih kiselina.
  • Od monosaharida su zastupljeni: glukoza i fruktoza,
    Disaharidi: saharoza i maltoza, a od polisaharida: celuloza i skrob
  • Šećeri su rastvoreni u ćelijkom soku i daju ukus plodovima.
  • Skrob se obrazuje u plastidima - amiloplasti.
    Sastoji se od amiloze i amilopektina.
    Nastaje polimerizacijom ostatka glukoze.
  • Postoje 4 vrste skroba: asimilacioni, tranzitorni, štedni i rezervni.
  • Skrob podleže hidrolizi.
  • Pod dejstvom enzima dijastaze, skrob prelazi u maltozu, a ova pod dejstvom enzima maltaze u glukozu.
  • Kod raži, psenice, jecma u skrobu se nalaze i drugi ugljeni hidrati kao sto je hemiceluloza.
  • U amilopektinu su pronadjene manje kolicine P,Na, K, Ca, Si, S.
  • Skrobna zrna se ne rastvaraju u vodi, ali pri zagrevanju daju masu pod nazivom štirak.
  • Silikatne i mrke alge, jedine biljne grupe u čijim se plastidima ne obrazuje skrob.
  • Skrob zagrejan na 220 stepeni prelazi u dekstrin.
  • Skrob u telu algi se razlikuje od skroba viših biljaka.
  • Asimilacioni skrob se nalazi u hloroplastima listova, stablu zeljastih biljaka i mladih grana drvenastih vrsta.
  • Asimilacioni skrob se u procesu fotosinteze obrazuje iz ugljen dioksida i vode uz korišćenje sunčeve energije.
  • Pre nego što se transportuje iz listova, skrob prelazi u šećer i time se oslobađa prostor za obrazovanje novih količina skroba.
  • Velike količine šećera u leukoplastima se pretvaraju u rezervni skrob.
  • Osim prelaženja šećera u rezervni skrob,u leukoplatima se može obrazovati i tranzitorni skrob. A on se moze ponovo pretvoriti u šećer ili rezervni skrob.
  • Rezervni skrob se nagomilava u semenima, podzemnim organima (lukovica, rizom, krtola), korenovima, dvogodišnjim i trogodišnjim nadzemnim izdancima.
  • Štedni srkob se ne koristi čak ni prilikom gladovanja.
  • Štedni skrob se nalazi u celijama korenske kape, u skrobrnoj sari stabla i mlečnom soku mlečika.
  • Po građi skrobna zrna mogu biti : prosta, složena i polusložena.
  • Složena skrobna zrna:
    kod krompira: 2-3,
    ovas - nekoliko stotina,
    sapunjača - desetina hiljada, glatki spanać - 30000
  • Pasulj - samo prosta zrna;
    Spanać - samo složena;
    Krtola krompira, rizom kane - prosta, složena, polusložena.
  • Slojevitost skrobnog zrna je jasno izražena kod zrelih i krupnih zrna.
  • U središnjem delu skrobnog zrna uočljiv je centar formiranja. To je najstariji deo zrna, oko koga su rasporedjene naslage skroba. Moze da se uoci smenjivanje tamnih i svetlih slojeva, zbog različite količine vode.
  • Skrobna zrna imaju karakterističan izgled za svaku vrstu.