sociološka imaginacija

• Autor knjige Sociološka imaginacija - Čarls Rajt Mils. On opisuje neke od uslova modernog života zbog kojih je negovanje sociološke imaginacije važno za sve nas. Mils smatra da, u današnje vreme, ljudi često osećaju da su njihovi privatni životi nizovi zamki i da ne mogu da prevaziđu lične teškoće sa kojima se susreću. U izvesnom smislu, oni se sa pravom tako osećaju jer se u osnovi njihovih ličnih teškoća nalaze promene u širem društvu.
• Sociološka imaginacija - prema teoriji Čarlsa Rajta Milsa, to je sposobnost da shvatimo ne samo šta se dešava u nečijem neposrednom iskustvu, već i šta se događa u svetu i kako se iskustvo pojedinca uklapa u šire iskustvo sveta koji ga okružuje.
• Kako Mils objašnjava način na koji sociološka imaginacija deluje? Time što je napravio razliku između "ličnih teškoća" i "društvenih problema". On kaže da su “teškoće” zapravo “lične” u smislu da se pojavljuju u samoj ličnosti pojedinca i njegovom neposrednom okruženju; drugim rečima, teškoće su privatna stvar i imaju veze sa ličnošću. Međutim, društveni problemi su javna stvar, nadilaze ličnosti i neposredno okruženje pojedinca – oni su po prirodi institucionalni i često obuhvataju krize u institucionalnom uređenju.
• Lične teškoće - to su lični problemi; privatne stvari pojedinca koje se tiču njega. Nečija nezaposlenost je primer lične teškoće. Lične teškoće su kategorija koja dolazi do izražaja zavisno od karaktera ljudske jedinke i njenih neposrednih odnosa prema drugim jedinkama; te teškoće su relevantne za jedinku kao ličnost i za ona uska područja društvenog života s kojima pojedinac ima neposrednog kontakta.
• Društveni problemi - to su problemi koji se protežu izvan pojedinca i lokalnog okruženja. Oni su institucionalne prirode i često obuhvataju krize u institucionalnom uređenju. Visoka stopa nezaposlenosti je primer društvenog problema.
• Društveni problemi se odnose na organizovanost mnogih takvih sredina u institucije jednog istorijskog društva uzetog u celini, odnose se na načine na koje razne sredine ulaze jedna u drugu i jedna drugu dopunjuju obrazujući širu strukturu društvenog i istorijskog života.
• Podizanje svesti - sredstvo koje je pokret za oslobađanje žena preuzeo iz pokreta za građanska prava šezdesetih godina 20. veka, u kojem se to zvalo "nazovimo stvari pravim imenom". Primenom podizanja svesti, žene odgovaraju na pitanja koristeći primere iz svojih ličnih života, a onda grupa koristi ta lična svedočanstva da izvuče zaključak da takozvane ženske "lične" teškoće imaju političke korene. Na primer, silovanje na ljubavnom sastanku i porodično nasilje nad ženama nisu "privatne stvari" nego su to "društveni problemi" koji se tiču načina na koje muškarci ispoljavaju moć nad ženama.
• Razlika izmedju sociološkog i društvenog problema (Berger) - Sociološki problem nije toliko u tome zašto, sa stanovišta vlasti i upravljanja društvenom scenom, stvari "krenu po zlu" već je prvenstveno u tome kako celokupan sistem uopšte funkcioniše, koje su njegove pretpostavke i kojim sredstvima se održava na okupu. Ključni problem nije kriminal nego zakon, nije razvod nego brak, nije revolucija nego vlast.
• Motiv raskrinkavanja - Postavljati sociološka pitanja znači biti zainteresovan za posmatranje stvari izvan i iza zvanično definisanih ili opšteprihvaćenih svedočanstava o delima i institucijama. To znači biti svestan da mogu da postoje različiti nivoi značenja, od kojih su neka skrivena od naše svakodnevne svesti. Sociološka perspektiva se često bavi time da "zagrebe fasadu" društvenih struktura i raskrinka zvanična tumačenja.
• Motiv neuglednosti - Ovaj motiv je istaknut u nekim strujama američke sociologije (naročito u takozvanoj čikaškoj školi koja je izučavala urbani geto devedesetih i tridesetih godina XX veka) i obuhvata fasciniranost pogledom na društvo koji je zasnovan na neuglednosti.
• Motiv relativizovanja - Odnosi se na kapacitet, koji je tipičan za moderni um, ali je naročito razvijen u sociologiji, da se uvidi na koji način se identiteti i pogledi razlikuju zavisno od situacije ili konteksta. Nasuprot tome, tradicionalna društva su pripisivala konačne i nepromenjive identitete svojim članovima i u kojima je bilo teže zamisliti usvajanje alternativnih perspektiva
• Motiv kosmopolitizma - Turbulentni urbani centri današnjice imali su tendenciju da razviju kosmopolitsku svest, znanje o različitim stilovima života i perspektivama, ali i izvestan osećaj odvojenosti od njih. Taj mentalitet je nemački teoretičar Georg Zimel opisao u svom klasičnom sociološkom eseju "Veliki gradovi i duhovni život" (1903).