sociološke priče i ključni pojmovi

• Sociologija je nauka o društvu.
• Sociolozi izučavaju na koji su način povezane svakodnevno, pojedinačne priče sa širim, kolektivnim pričama društvenih grupa, društvenih sistema i društava.
• Zigmunt Bauman - Sociologija je prošireno zapažanje o iskustvima svakodnevnog života, interpretacija koja se hrani drugim interpretacijama, ali, isto tako, ona sama postaje hrana za te i neke druge interpretacije
• SAD - najnasilnija moderna industrijska zemlja.
• Primer ključnih posledica masakra u San Bernardinu - bitka između FBI i kompanije Apple.
• Postmodernost - taj termin se odnosi na savremene pravce razvoja u istorijskim, društvenim i ekonomskim procesima. Za razliku od modernosti, postmodernost karakterišu postindustrijske ekonomije, decentralizovana organizacija, kulturni zaokreti, deracionalizacija, multikulturizam, promene životnog ciklusa, nove nejednakosti i globalizacija.
• Globalizacija je društvena pojava koju karakteriše sve veći broj međusobnih veza širom sveta.
• Sociologija nam može pomoći da nađemo neki smisao u sopstvenim iskustvima tako što ćemo svoje priče porediti sa pričama i iskustvima drugih ljudi. Sociologija nam govori o tome na koji način te lične priče imaju smisla kao sastavni deo veće priče – priče o grupama pojedinaca koje imaju slična iskustva i možda prate slične društvene trendove
• Jedan od najvažnijih razloga za izučavanje sociologije počrtkom 211. veka jeste da bolje razumemo kako stičemo svoja znanja o društvu, a samim tim možda i da bolje razumemo sami sebe.
• Potkulturu čine simboli i životni stilovi podgrupe u društvo, koja često odstupa od "normalne", opštije (dominantne) kulture šireg društva.
• Kulturu podrazumevaju simbolički i naučeni aspekti ljudskog društva. Kultura nije biološki urođena već se prenosi i razmenjuje putem društvenih interakcija.
• Društvene strukture su obrasci organizovanja koji ograničavaju ljudsko ponašanje
• Društvene strukture mogu biti: formalne (kao što su škole i državni organi) i neformalne (kao što su pritisci vršnjačkih grupa ili različiti trendovi).
• Dobra sociološka objašnjenja često se oslanjaju na konstrukcije, odnosno priče koje obuhvataju kombinaciju strukturnih i kulturnih faktora i pokušaje da se oceni značaj tih faktora.
• Kako nam se iz naše subjektivne perspektive kao pojedinca, predstavlja spoljašnji svet? Predstavlja nam se u vidu resursa, objekata, drugih osoba, organizacija. Mi sve to posmatramo kao pozitivno ili negativno, kao izvore zadovoljstva ili bola, kao nešto što nam može pomoći da ostvarimo svoje ciljeve (bez obzira na to koliko ih neodređeno osećamo ili definišemo), da izrazimo svoja osećanja i da zadovoljimo ili smanjimo pritiske koje osećamo iz svoje moralne obaveze prema idealima.
• Individualizam je termin za filozofsko stanovište prema kojem se društvo posmatra kao skup pojedinca, od kojih svaki ima jedinstvene karakteristike. Iz te perspektive, svaka osoba je odgovorno za sopstvene postupke, a uspeh i sreća se smatraju individualnim dostignućima.
• Društveni problem je situacija koja se zasniva na suprotstavljanju ili narušavanju društvenih normi i vrednosti. Rasprostranjena zloupotreba droga i rasizam primeri su društvenih problema.
• Društveni život nam pruža kulturne resurse za razmišljanje i komunikaciju i društvene resurse za saradnju i organizaciju. Nadalje, ljudska bića imaju kreativni kapacitet da zamišljaju ishode svojih budućih postupaka, da biraju između različitih strategija i da razmišljaju o svojim postupcima – to je ono što sociolozi nazivaju delanje ili svrsishodna akcija.
• Vrednosti su principi ili standardi ponašanja neke osobe; rasuđivanje pojedinca o tome šta je u životu važno. Često su te zajedničke ideje o tome šta je dobro/loše, poželjno/nepoželjno ili sveto/profano u društvu zasnovane na pripadanju nekoj društvenoj grupi.
• Institucije su skup povezanih društvenih praksi, kao što su obrazovanje, brak ili porodica, koje su ustrojene po nekom obrascu i koje su uslovljene širom kulturom, redovno se i neprekidno ponavljaju, sankcionišu i održavaju društvenim normama i imaju veliki značaj za društvenu strukturu.
• Norme su pravila kojima se propisuje prihvatljivo ponašanje. U nekim slučajevima, pravila su zvanična (na primer zakoni), dok su u drugim slučajevima nezvanična, ali se smatraju opštepoznatima (na primer, kada neko polaže zakletvu zastavi SAD, od njega se očekuje da stoji).
• Status podrazumeva položaj u društvenim odnosima (na primer, majka, otac, nastavnik, predsednik). Status je normativno regulisan; pretpostavlja se da će se osoba, kada ima određeni status, ponašati na određeni način. To može da se odnosi i na neki određeni rang zahvaljujući kojem osoba ima (ili nema) odgovarajući pristup moći.
• Uloge predstavljaju skup društveno definisanih osobina i očekivanja koji su povezani sa društvenim statusima ili položajima (ponovo, na primer, majka, nastavnik, predsednik).