posle sociologije modernosti

• Postindustrijske ekonomije - do kraja XX veka, postalo je očigledno da je tehnološki rast transformisao prirodu ekonomske proizvodnje, barem u najrazvijenijim ekonomijama. Pošto je sada znatno manje vremena potrebno da bi se proizvela materijalna dobra, udeo radne snage koja je obavljala manuelne poslove - (nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika) - drastično je smanjen. Umesto na proizvodnju, ekonomska aktivnost se sve više koncentriše na nematerijalna dobra.
• Umesto na proizvodnju, ekonomska aktivnost se sve više koncentriše na nematerijalna dobra
• Klasna struktura u najrazvijenijim društvima je više diferencirana, a sveukupan nivo blagostanja se višestruko povećao.
• Šta je posebno važno u postindustrijskoj ekonomiji? U postindustrijskoj ekonomiji, informacije i komunikacija su mnogo važnije nego energija koju proizvode fizička snaga radnika ili ugalj. Kako informacije postaju digitalizovane i razmena komunikacije skoro trenutna, prevoz dobara, usluga i ljudi se takođe transformiše. Te ekonomske promene sve više osujećuju pritisak centralizacije.
• Čemu doprinosi mogućnost rada od kuće? Doprinosi pomeranju ravnoteže između javnog i privatnog života.
• Kako sociolozi vide posledice ekonomskih promena u postindustrijskom dobu? Neki te promene vide kao prilike za saradnju, lokalnu kontroli i zajednicu; drugi pronalaze sve veću fragmentaciju i privatizaciji i uočavaju stvaranje sve više veštačkih oblika društvenog poretka. Treći ukazuju na to da organizacija generalno postaje sve manje hijerarhijska i birokratska.
• Termin „kulturni zaokret” odnosi se na dva pravca razvoja: 1. sve veći značaj kulturnih industrija i 2. znanja u ekonomiji i sve veću pažnju koja se posvećuje kulturnim faktorima (kao što su jezik, simboli i značenja) u sociološkim objašnjenjima.
• Postindustrijska organizacija savremenih ekonomija omogućila je da sve veći segment društvenog vremena i energije bude posvećen kulturnoj aktivnosti.
• Drugi važan aspekt kulturnog zaokreta jeste to što su ljudi, uključujući i sociologe, sve više svesni načina na koji jezik oblikuje naša iskustva, naše opise tih iskustava i značenja koja im pridajemo. Budući sociolozi će biti daleko svesniji pitanja jezika nego što su to bili čak i najbolji klasični sociolozi.
• “Biti Šarli” - Znači prikloniti se slobodi govora u apsolutnom smislu, kao ključnom elementu zapadne civilizacije.
• U ranijim periodima, prototip protesta je bio pokret osiromašenih radnika protiv industrijskog sistema.
• Najvidljiviji i najuspešniji bio moderni ženski pokret. Iako su se raniji feministički protesti izborili za neka politička i društvena prava, oni nisu predvideli da će se dogoditi fundamentalni preokret u rodnim odnosima. Od šezdesetih godina XX veka, upravo je to bio cilj savremenog feminističkog pokreta, a njegov uspeh je imao dalekosežne posledice po ekonomska uređenja, životne stilove, obrasce socijalizacije i razdvajanje javnog od privatnog života.
• . Koji pokret je prethodio savremenom ženskom pokretu i delimično ga inspirisao? Američki pokret za građanska prava koji su organizovali afroamerički lideri, a snagu mu dale afroameričke mase. On je stvorio model za sve veće rasne i etničke proteste protiv izopšatavanja koji su, sa feminizmom, obeležili savremeni period.
• . Kako većina sociologa predstavlja nove društvene pokrete? Predstavlja ih kao priče o emancipaciji i oslobađanju. Međutim, postoje i neki autori koji su te pokrete videli kao nazadovanje. Jedno radikalno, dosledno marksističko shvatanje jeste da taj novi pokret odvraća pažnju i resurse od važnije borbe za ekonomsku jednakost, dok je još konzervativniji narativ da ti pokreti razaraju solidarnost koja je bila vezivno tkivo ranijih društava.
• Jedno od obeležja društvenih pokreta današnjice jeste njihovo oslanjanje na internet za širenje informacija i stvaranje zamajca za društvenu promenu.
• Šta je sve omogućilo uspostavljanje novog okvira za društvenu integraciju? Interakcija sa silama koje podrivaju centralizaciju i ublažavaju granicu koja odvaja privatnu i javnu sferu i otvaranje rasnih, rodnih, klasnih i pitanja seksualne orijentacije.
• Dok su se moderna društva u ranijim fazama dičila dosezanjem jedinstva svih ljudi bez obzira na razlike u boji kože, savremena društva se ponose svojom raznolikošću i sposobnošću da pozitivno gledaju na razlike između ljudi.
• Šta je zamenilo ideju stapanja različitih kultura, pri čemu se pridošle grupe asimiluju u jedan veliki nacionalni identitet? Multikulturni model udruživanja
• Zbog čega rasne i etničke grupe postaju sve više preokupirane očuvanjem jedinstvenosti svojih kultura? Ne da bi se izolovale od savremenog društva, već pre da bi u njega ulazile na različite načine, da bi bile prepoznate i da bi zadobile poštovanje.
• Zbog čega se neprekidno vodi borba „politika identiteta“? Pošto postoji mnoštvo mogućih grupnih identiteta.
• Nastajuća odraslost - ovaj termin se odnosi na period kada osoba ima 20 i nešto godina i okušava se u različitim poslovima i vezama pre nego što odabere ono što joj najviše odgovara.
• Optimistična mišljenja – podrazumevaju da je sve to je deo modernog napretka, deo nastajanja „jednog sveta“.
• Skeptična mišljenja – iznose sociolozi koji ne vide ništa novo u svemu tome (ukazujući, na primer, na slično isticanje međunarodne slobodne trgovine u XIX veku). Ili, kako bi to oni mogli da formulišu, iako se isti scenario možda odigrava u većem obimu, i dalje je suština u tome da bogatije države dominiraju nad onim siromašnijima, bilo u vidu američkog ekonomskog i kulturnog imperijalizma ili uspostavljanjem regionalnih aranžmana kao što su EU ili Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (North American Free Trade Agreement – NAFTA).
• Klimatske promene se mogu se definisati kao promene u globalnim ili regionalnim klimatskim obrascima, a naročito kao promene koje su postale vidljive u periodu od sredine do pred kraj 20. veka (u poređenju sa periodom pre početka industrijske revolucije). Klimatske promene su dobar primer protivrečnosti globalizacije, a naročito protivrečnih pritisaka same postmodernosti.
• Klimatske promene se umnogome pripisuju povećanim nivoima ugljen-dioksida u atmosferi usled sagorevanja fosilnih goriva.
• Klimatske promene su dobar primer protivrečnosti globalizacije, a naročito protivrečnih pritisaka same postmodernosti.
• U koje dve kategorije se mogu podeliti faktori koji uzrokuju klimatske promene? 1. Faktori koji se odnose na prirodne procese i 2. Faktori koji se odnose na ljudsku aktivnost.
• Kakve posledice uzrokuju klimatske promene? 1. porast temperature 2. ekstremni vremenski uslovi 3. porast nivoa mora i sve većeg zagađenja vazduha 4. sve prethodno navedeno može imati pogubne posledice po ljudsko zdravlje
• Šta možemo navesti kao primer protivrečnosti globalizacije? Na primer, privrede u ekspanziji, kao što su kineska i indijska, i dalje su u procesu industrijalizacije i već decenijama se odupiru bilo kakvim naporima da se uvedu određena ograničenja, čak i dok se tome prilagođava većina postindustrijskih nacija.
• Globalizacija proizvodnje je uzrokovala ispuštanje mnogo veće količine otpada u siromašnim zemljama koji bi se inače ispustio u razvijenim zemljama.
• Šta spada u nepovoljne društvene uticaje koji nastaju usled klimatskih promena, a za koje sociologija može pružiti važan doprinos u vidu razumevanja i reagovanja? 1. veći društveni sukobi zbog prirodnih resursa, 2. društvena destabilizacija, 3. sve veće migracije stanovništva i 4. narušavanje ljudskog zdravlja.