Nauka koja se bavi proučavanjem organizama naziva se morfologija.
· Morfologija se bavi izučavanjem celog organizam ali i pojedinim delovima.
· Za izučavanje unutrašnjih delova organizama zadužena je anatomija.
Kod jednoćelijskih organizama jedna ćelija obavlja sve procese, a kod višećelijskih vise ćelija obavlja različite poslove
· Tkivo je skup ćelija. Više različitih tkiva gradi organ.
· Krv je jedino tečno tkivo.
· Krvnepločice služe za zgrušnjavanje krvi kako nebi prokrvarili.
· Delovi ćelije su: membrana, citoplazma, jedro, mitohondrije i organele.
· Ćelijska membrana okružuje ćeliju i štiti je ono što je unutra. Ona bira šta će da pusti ili izbaci i zato kažemo da je selektivno porpustivljiva.
· Organele su delovi ćelije koji plivaju u citoplazmi i obavljaju sve važne procese.
· Mitohondrije služe za sagorevanje hranljivih supstaca uz pomoć kiseonika.
· Jedro ima svoju membranu koja se zove jedrova membrana. Unutar jedra su jedrova plazma i jedarce.
· Citoplazma ispunjava unutrašnjost ćelije. Ona je tečna i u njoj se nalaze razne tečne sustance.
· Antoni VanLevenhuk je otkrio mikroskop
· Neke ćelije imaju dodatnu zaštitu, odnosno ćelijski zid
· Biljne ćelije imaju ćelijski zid od celuloze,kao i neke alge
· Kod gljiva je ćelijski zid od hitina
· · U mikrosvetu pojedini jednoćelijski organizmi nemaju ćelijske zidove već posebne ljuštarice ili kućice
· Ostavljajući za sobom svoje kućice nastaju krečnjačke stene
· Amebe prave čvrst omot odnosno cistu
· Biljna ćelija ima jednu posebnu organelu koja se zove hloroplast
· U njoj se nalazi horofil, zeleni pigment zadužen za fotosintezu
· Vakuole su kesaste organele koje se nalaze u biljnoj ćeliji
· Biljne vakuole se nalaze u biljci
· One sadrže pretežno vodu i hranljive i druge supstance
· Kada ameba hvata plen ona ga opkoli i svari u svoju hranljivu vakuolu
· Ima jos i kontraktilnu vakuolu oko koje se nalaze kanali koji provode vodu
· Vrste mikroskopa: svetlosni(od 5000 do 6000 puta) i električni(više od 1 miliona)
· Delovi mikroskopa mogu biti: optički(okular, objektiv, ogledalo i kondenzor) i mehanički (tube, stočić, veliki i mali zavrtač, ručica i postolje)
· Amebe spadaju u grupu protista, nemaju stalan oblik tela
· Kreću se tako što stvaraju lažne nožice i dišu celim telom
· Hrane se bakterijama, algama, kvascima,....
· Plen uzima tako što svojim lažnim nožicama je obuhvati i onda svari svojoj hranljivoj vakuoli
· Izlučivanje vrši pomoću kontraktivne vakuole
· Najčešće se nalaze u vodi i ako se nađu u čovekovim crevima one će napraviti rupice u našim crevima i hraniti se našom krvlju i to može dovesti do bolesti,dizenterije.
· Kvasci su jednoćelijske gljive i telo im je loptastog oblika
· Kiseonik upijaju celim telom i mogu da stvore energiju od njega
· Tada ne izbacuju ugljen-dioksid i vodu, već ugljen-dioksid i alkohol
· Ovaj proces se zove fermentacija ili alkoholno varenje
· Razmnožavaju se pomoću pupljenja
· Više jednoćelijskih jedinki iste vrste udružene i koje žive zajedno nazivamo kolonije
· Kolonije sačinjene od jednoćelijskih protista su volvoksi i mogu se naći u slatkim vodama
· Plivaju pomoću biča i razmenjuju korisne supstance preko plazmatičnihmostića
· Sunđeri su vodene životinje pričvšćenezapodlogu i veoma jednostavne građe, nemaju organe već skupovećelija
· Građeni su iz dva sloja ćelija, spoljašnjeg i unutrašnjeg
· Između ta 2 sloja se nalazi tihtijastim
· Hrana im dospva kroz pore u telu
· Višećelijske gljive su uglavnom sačinjene od duguljastih ćelija
· Nazivaju se gljive i zajedno grade micelijum
· U kolonije se udružuju i višećelijski organizmi, odnosno životinje
· Korali žive zajedno i može ih biti na milione
· Biljni organi se dele na reproduktvne i vegetativne
· Bez vegetativnih organa biljke ne mogu opstati, a to su korenstablolist
· Reproduktivni služe za razmnožavanje, a to su seme plod i cvet
· Koren koji izrasta iz semena je pravi
· Koren služi za pričvršćivanje biljke za zemlju i sprovođenje minerala, vode i hranljivih supstanca
· Delovi korena su glavni, bočni i njegove dlačice
· Dlačice služe za sakupljaje vode i minerala iz zemlje koje šalju u središnji deo
· Središnji deo se sastoji od ćelija nalik cevčicama i one sprovode hranljive materije do listova
· Tipovi korena: osovinski, vretenast, repast i žiličast
· Stablo na sebi nosi listove i cvetove, kao i plod i seme
· Može biti podzemno i nadzemno.
· Podzemno stablo razlikujemo od korena po tome što se na stablu obrazuju pupoljci.
Ono što koren uzme iz zemlje stablo prenosi u listove kako bi vršio fotosintezu
· Hranu koju stvori list stablo prebacuje u sve delove tela. Na stablu se obrazuje pupoljak a iz njega cvet ,list i izdanak.
· Stablo može biti zeljasto i drvenasto.
· List ima lisku, lisnudršku i lisnuploču i tada je potpun, ako nema onda je ne potpun.