Klinicka psihologija

• Klinička psihologija


  Primenjena grana psihologije koja izučava i 'leči' mentalne bolesti i poremećaje u ponašanju (intelektualne, emocionalne, bihejvioralne, socijalne, biološke prirode)
• Metod kliničke psihologije je procena - psihodijagnostika i terapija
• Poreklo kliničke psihologije


  • Medicina: psihijatrija i psihopatologija
  • Ista oblast i problemi (duša ili mentalno zdravlje)
• Prednaučni period


  • Demonologija
  • Munologija
  • Stara Grčka
• Naučni period


  • Humanistički pristup
  • Razvoj nauke i tehnike
  • Frojd
• Veliki uticaj Pavlova i ruske refleksološke škole u odnosu na etiologiju. Terapija uslovljavanja.
• Odnos prema mentalno obolelima u 20.veku. Snažan uticaj eugenike, bolest je rezultat loših gena i treba onemogućiti reprodukciju.
• Savremeni pristup akcenat stavlja na dnevne bolnice.
• Doprinos genetike: uticaj nasleđa i sredine u etiologiji mentalnih poremećaja. Epigenetika – uticaj je reverzibilan.
• Šta radi klinički psiholog danas

  • Procenu ličnosti radi predikcije i razumevanja (u različitim oblastima, ne samo u medicini)
  • Terapiju
  • Istraživačka delatnost, nauka
• Edukacija kliničkog psihologa

  • Završene osnovne akademske studije PSIHOLOGIJE
  • Specijalizacija kliničke psihologije na MEDICINSKOM fakultetu
  • Posebno edukacije iz terapijskih pravaca
• Odnos kliničke psihologije i psihijatrije

  • Isti problem bavljenja, ali razlike su velike:
  • U pristupu, kategorijani vs. dimenzionalni, ili medicinski vs. psihološki (ili/ili – i/i)
  • U metodu, naturalistički vs. psihotehnički
  • U terapiji: medikamenti vs. psihoterapija
  • U narodu: pravi doktor, jer piše recepte...
• Medicinski model

  Duševna bolest je odsustvo zdravlja, pa se sve što nije 'zdravo' definiše kao bolesno. Ili si zdrav ili si bolestan.
• Psihološki model

  Svi smo donekle zdravi i donekle 'bolesni' – dimenzionalni pristup!
• Psihopatologija ili anormalna ili abnormalna psihologija je grana psihijatrije, bavi se proučavanjem mentalnih, emocionalnih i ponašajnih aberacija.
• Oset

  Čulna informacija
• Klinička psihologija

  Bavi se disfunkcionalnom ličnošću i subjektivnim osećanjem lične patnje.
• Opažaj

  Čulna informacija kognitivno obrađena
• Apercepcija

  Kognitivna obrada praćena subjektivnim pridavanjem ličnog značenja
• Percepcija

  Svest o tome da draži deluju na naša čula (kontekst, potrebe)
• Savremeni pristup

  Akcenat stavlja na dnevne bolnice
• Doprinos genetike: uticaj nasledja i sredine u etiologiji mentalnih poremećaja. Epigenetika – uticaj je reverzibilan.
• Mašta i realnost

  Ne razlikuje predstavu objekta od realnog objekta, važan klinički indikator
• Predstave ili sećanja

  Slike draži koje su nekada bile prisutne i koje su mnestički tragovi-svesni smo da nema prisustva draži
• Nivoi na kojima nastaju poremećaji percepcije

  • Oštećena čula i-ili sprovodni putevi
  • Nemogućnost kognitivne sinteze čulnih utisaka (oštećena kora)
  • Uzroci: oštećenja (fizička, hemijska, febrilnost, afekat i duševne bolesti
• Šta radi klinički psiholog danas

  • Procenu ličnosti radi predikcije i razumevanja (u različitim oblastima, ne samo u medicini)
  • Terapiju
  • Istraživačka delatnost, nauka
• Edukacija

  • Završene osnovne akademske studije PSIHOLOGIJE, kao i ostala akademska zvanja
  • Specijalizacija kliničke psihologije na MEDICINSKOM fakultetu
  • Posebno edukacije iz terapijskih pravaca
• Poremećaji percepcije

  Nisu u stanju da prepoznaju objekat – stimulus ili koja je njegova funkcija (da mu pridaju adekvatno značenje)
• Odnos kliničke psihologije i psihijatrije

  Isti problem bavljenja, ali razlike su velike: U pristupu, kategorijani vs. dimenzionalni, ili medicinski vs. psihološki (ili/ili – i/i;) U metodu, naturalistički vs. psihotehnički U terapiji: medikamenti vs. psihoterapija U narodu: pravi doktor, jer piše recepte...
• U psihologiji

  Svi smo donekle zdravi i donekle 'bolesni' – dimenzionalnni pristup!
• Senzorna decepcija

  Čula obmanjuju, falsifikuju realnost
• Ajzenk: 'Psiholozi se bave 'patologijom niskog inteziteta'; lekari bolestima koje imaju organsko poreklo.'
• Psihopatologija

  Anormalna ili abnormalna psihologija je grana psihijatrije, bavi se proučavanjem mentalnih, emocionalnih i ponašajnih aberacija.
• Senzorna distorzija

  Čula daju pogrešnu informaciju zato što se desio kvar na nekom od njih
• Poremećaji volje

  Slabost volje, impulsivni i katatoni fenomeni
• Aberantno

  Odstupanje od normalnog. Ko odredjuje šta je normalno?
• U kliničkoj

  Disfunkcionalna ličnost i subjektivno osećanje lične patnje. Ali, ne za sve. Pravilo ne važi kod poremećaja ličnosti.
• Rezultat su nozološke kategorije i klasifikacioni sistemi APA – DSM 5 i SZO - ICD 10.
• Senzorne obmane

  • Iluzije
  • Halucinacije
  • Pseudohalucinacije
• Razlika nagona i volje

  Nagon je izvor želje, volja je sposobnost njene realizacije: želeti nešto i to ostvariti nije isto! Angažovani su različiti psihički procesi