Biologija odgovaranje

• Poreklo životinja

  • Sve životinje imaju monofiletsko poreklo, verovatno od metazoa ___________zajednički predak svih životinja heterotrofni kolonijalni bičar sa kragnom- Choanophlagellata, koji je živeo pre oko 650 miliona godina
• Životinje

  • Sličan životni ciklus i rano raviće
  • Heterotrofan način ishrane
  • Osetljivost i pokretljivost
  • Tip simetrije tela
  • Cefalizacija i segmentacija
  • Telesne duplje i nastavci
• Životni ciklus i rano razviće

  1. Gameti kod životinja sazrevaju u gonadama, dele se mejozom, haploidne su

  2. Oplođenjem nastaje diploidni zigot, koji dominira životnim ciklusom

  3. Zigot se deli brazdanjem, tj mitotičkim deobama, bez rasta citoplazme
• Simetrija tela kod životinja

  • Asimertični, bez simetrije su sunđeri, sesilni su
  • Radijalno simetrični su dupljari, imaju jednu osu kroz koju prolazi veliki broj ravni simetrije, oni su sesilni
  • Bilateralno su simetrični svi ostali organizmi, oni imaju 3 ravni simetrije, u odnosu na koje su simetrični, aktivno su pokretni
  • Kod bodljokožaca, larve su bilateralno simetrične, a adulti imaju petozračnu simetriju
• Cefalizacija i metamerija

  • Koncentrisanje čulnih organa i delova nervnog sistema u glavenom regionu je cefalizacija i direktno je u vezi sa bilateralnom simetrijom
  • Metamerija je pojava da se neki delovi tela višestruko ponavljaju
  • Ako su ti delovi tela identični, to homonomna metamerija, napr, kod člankovitih crva i stonoga
  • Ako su segmenti različiti po građi i ulozi, govorimo o heteronomnoj metameriji, napr kod zglavkara
• Telesna duplja-celom

  • Kod većine troslojnih bilateralno simetričnih eumetazoa, postoji telesna duplja- celom, prostor između creva i telesnog zida, ispunjen tečnošću
  • Kod beskičmenjaka, celom ima ulogu hidrauličnog skeleta, omogućava lakše kretanje i amortizuje povrede, a crevo se " kupa " u njemu
• Pseudocelom

  Valjkasti crvi imaju pseudocelom, tečnost ispunjava prostor između creva i ektodermisa, u kojoj crevo može biti i duže od dužine tela
• Telesni nastavci ( ekstremiteti)

  • Treplje- kod Planarie sp.
  • Hete- kod člankovitih crva
  • Pipci- kod glavonožaca
  • Ambulakralne nožice- kod bodljokožaca
  • Zglobljeno-pokretni ekstremiteti- kod zglavkara
  • Peraja- kod riba
  • Krila- kod ptica
  • Ekstremiteti za hodanje-kod kopnenih kičmenjaka
• Sesilni način života

  • Najprimitivnije grupe životinja, sunđeri i dupljari su diploblastične, dvoslojne životinje
  • Sunđeri su asimetrični, dok su dupljari radijano simetrični
  • Obe grupe pripadaju metazoama, i vode sesilni način života
• Evolucija nervnog sistema i prvi oblici kretanja

  1. Zahvaljujući nervnom sistemu, organizmi su tokom evolucije stekli adaptabilnu sposobnost primanja draži iz spoljašnje sredine i adektvatnog reagovanja na njih

  2. Neophodan je bio i razvoj specijalizovanih kontraktilnih ćelija, tkz. epitelno-mišićnih ćelija za prve oblike kretanja

  3. Prvi put u evoluciji Paramecium caudatum reaguje na štetne stimuluse "odgovorom izbegavanja", tako što otvara ili zatvara kanale za Ca ili K , kreće se trepljama
• Pozitivno fototropno kretanje

  • Fotoreceptori se prvi put javljaju kod Euglene viridis, koja ja miksotrof i ima pozitivnu fototaksiju ( kretanje ka svetlosti)
  • Euglena ima očnu mrlju ili stigmu, fotoreceptor u osnovi bazalnog telašca, organela za kretanje je bič, ide u pravcu svetlosti
• Prvi nervni sistem

  • Prvi put kod životinja, nervni sistem se javlja kod Cnidaria ( dupljari), po tipu je mrežast ili difuzan
  • Nervne ćelije su u ekodermisu, zvezdastog oblika i grade mrežu
  • Hidra sp. ima i epitelomišićne ćelije u ektodermisu, mada se organizam ne kreće, već samo prima draži

  
• Ganglionarno-vrpčast nervni sistem

  • Prvi put aktivno kretanje kod životnja je bilo kod životnja sličnim današnjim pljosnatim parenhimatičnim crvima
  • Planarija sp. je pljosnati crv, bilateralne simetrije tela, aktivno pliva ili puzi po podlozi, kreće se kožno-mišićnim slojem i trepljama
  • Kod njih, prvi put se nervne ćelije-njihova tela udružuju u ganglije
  • U glavenom delu obrazuju se 2 ganglije od kojih polaze 2 bočne nervne vrpce-nervni sistem je ganglionarno-vrpčast
  • Regioni tela su: glaveno-trupni-repni region

  
• Ganglionaran lestvičast nervni sistem

  • Člankoviti crvi ( kišna glista) su celomate, imaju sekundarnu telesnu duplju-celom, ispunjen tečnošću, bilateralno su simetrične
  • Celomsaka tečnost ima ulogu hidrauličnog skeleta, metamerno su segmentirani i kreću se sluzavim epitelom i slojevima kružnih i uzdužnih mišića ( naizmeničnim kontrakcijama)
  • Nervni sistem je ganglionaran-lestvičast, u svakom segmentu imaju po par ganglija, sa trbušne strane tela
  • U epitelu imaju taktilne i hemoreceptore
• Kišna glista( Lumbricus terrestris)
• Najefikasnije kretanje u svim sredinama-značaj čvrstog skeleta

  • Razvoj skeleta značajan je za životinje, omogućava zaštitu i daje oslonac mišićima, učestvije u kretanju
  • Postoje u osnovi 2 tipa skeleta:

  1. Spoljašnji skelet- kod mekušaa i zglavkara

  2. Unutrašnji skelet- kod kičmenjaka i bodljokožaca

  • Zglavkari imaju spoljašnji skelet, ektodermalnog porekla, sprečava isušivanje i oslonac je mišićima, aktivno kretanje
  • Oni su heteronomno segmentisani sa jasnom regionalizacijom tela
  • U glavenom delu ganglije srastaju u mozak, nervni sistem je ganglionarno-lestvičast, stopljen u jedinstvenu masu
• Mekušci- ganglionaran nervni sistem

  • Mekušci su celomate- puževi, školjke i glavonožci
  • Imaju spoljašnji skelet, nemaju metameriju, imaju plaštanu duplju
  • Organi za kretanje su: mišićno stopalo- kod puževa i školjki, i pipci i levak kod glavonožaca, levkom usisavaju vodu u plaštanu duplju, a onda je snažno istiskuju, i kreću se unazad, tkz.reaktivni pokreti
  • Nervni sistem je ganglionaran, sa posebnim rasporedom, kod puža:

  1. par ganglija u glavi

  2. par ganglija u stopalu

  3. par ganglija bočno od creva i

  4. par ganglija u utrobnoj kesi

  
• Unutrašnji čvrsti skelet

  • Kod kičmenjaka skelet je unutrašnji, mezodermalnog porekla
  • Ima ulogu u lokomotornim pokretima, za vezivanje mišića
  • Kod riba mišići su metamerno segmentisani, sa obe strane tela
  • Nervni sistem kičmenjaka je cevast, deli se na:

  1. Centralni NS ( mozak i kičmena moždina) i

  2. Periferni ( ganglije i moždinski nervi)

  • Čula su dobro razvijena, ektodermalnog porekla
  • Kičmenjaci i zglavkari su najbolje adaptirane grupe životinja na kopnu
• Bodljokošci

  • Bodljokošci su nesegmentirani slanovodni organizmi, radijalne petozračne ili izmenjene radijalne simetrije
  • To su : morske zvezde, morski ježevi, morski krastavci, morski krinovi i morske zmijuljice
  • Skelet im je unutrašnji, mezodermalnog porekla, a nervni sistem je vrpčast, postavljen u 3 prstena
  • Kretanje je aktivno pomoću ambulakralnih nožica, povezanih u sistem vodenih cevi, imaju mešak iz koga se aktivno potiskuje tečnost u nožicu, koja se izduži i proširenjem vezuje za podlogu

  
• Hrana

  Osnovni izvor energije za sve životne procese
• Fotoautotrofi

  Proizvode hranu, ugrađujući jedan molekul C u šećere
• Hemoheterotrofi

  Uzimaju gotovu hranu, razlažu je i potom ugrađuju u svoje gradivne blokove
• Heterotrofi

  Moraju uložiti dodatnu energiju za pribavljanje hrane
• Osnovni tipovi ishrane

  • Filtracija
  • Herbivorna ishrana
  • Predatorstvo
  • Parazitizam
  • Detritovorna ishrana
  • Mutualistička ishrana
• Filtracija

  • Karakteristična za vodene organizme
  • Sesilne morske životinje se hrane filtracijom
  • Adaptacije za filtraciju su: sita, rešetke ili pera
  • Energetski efikasan način ishrane
• Vrste koje imaju filtracioni način ishrane

  • Protozoe
  • Krupni vodeni sisari-napr plavi kit
• Herbivorna ishrana

  • Hrana biljojeda siromašna je azotnim organskim jedinjenjima (proteinima), dok je bogata ugljenim hidratima
  • Kod kopnenih herbivora (papkari, kopitari) mikroorganizmi nastanjuju višekomorni želudac, i služe za razgradnju celuloze
• Adaptacije herbivora

  • Trnovi
  • Bodlje
  • Otrovne i gorke materije
  • Sinteza biopolimera koji su teško svarljivi za biljojede
• Predatorstvo

  • Predatori su lovci, koji su razvili različite strategije lova
  • Ovaj tip ishrane zahteva dodatnu energiju, razvijanje velike brzine, razvoj čula, oštrih zuba i kandži i mišićne mase
  • Selekcioni pritisci deluju i na lovce i na plen, koji se na razne načine brani od predatora
• Strategije lova predatora

  • Individualan lov
  • Lov u grupi
  • Lov iz zasede
  • Pravljenje klopki
• Parazitizam

  • Parazitizam dovodi do odložene smrti domaćina, parazit se hrani: krvlju, tkivima domaćina ili mu direktno uzimaju hranjive materije
  • Endoparaziti se hrane apsorpciono, izgubili su mnoge sisteme organa, a najbolje im je razvijen sistem za razmnožavanje, stvaraju veliki broj jajašaca i hermafroditi su
  • Ektoparaziti u svojim pljuvačnim žlezdama imaju antikoagulanse i anestetike
• Ekto i endoparaziti

  • Komarci
  • Krpelji
  • Pijavice
  • Metilji
  • Pantljičare
  • Nematode

  
• Detritovorna ishrana

  • Detritus je uglavnom biljnog porekla, i najdostupnija je hrana, ima je u velikoj količini, ali polurazložena hrana može biti zaražena patogenim mikroorganizmima ili toksinima
• Detritovori

  • Kišna glista
  • Pečurke
  • Insekti
  • Rakovi (krabe)

  
• Mutualizam


  Korisna zajednica dva organizma, od kojih oba organizma imaju korist
• Primeri mutualistička ishrane

  • Oprašivači - koji prenose polen
  • Biljojedi koji raznose semena
  • Lišaj
• Cirkulacija

  Transport materija i molekula difuzijom ili aktivnim transportom, telesnim tečnostima
• Uloge krvotoka

  • Prenos hranjivih materija, od mesta aposorpcje do svih tkiva
  • Prenos O2 i CO2 između respuratornog epitela i dr. delova tela
  • Prenos štetnih materija od ćelija do organa za izlučivanje
  • Transport H2O i uloga u osmoregulaciji
  • Prenos signalnih molekula-hormona od žlezda do tkiva
  • Prenos odbrambenih ćelija i stvaranje imuniteta
  • Termoregulacija
• Hidrolimfa

  Najjednostavnija telesna tečnost sunđera i dupljara, nije stalnog sastava, slična spoljašnjoj sredini i teče u gastrovaskularnoj duplji dupljara, u koju ulazi pasivno
• Hemolimfa

  Složenija cirkulatorna tečnost, stalnijeg sastava, kod: člankovitih i pljosnatih crva, mekušaca, zglavkara, bodljokožaca i plaštaša