Klinicka psihologija knjiga 🐌

Cards (283)

  • Cilj klinicke
    Izucava mentalno zdravlje metodom procene dijagnostike I terapije
  • Pristupi se bave
    Dusom tj psihickim Problemi ljudi
  • Nacelnik psihijatrije
    Emil Krepelin
  • Sarkove first ideje
    Nesvesni mehanizmi koji povezuju traumatsko iskustvo sa histericnim simptomima
  • Prakticni kriterijum
    Subjektivno osecanje hronicnog neuspeha na zivotne zadatke, dovodi do neprilagodjenosti, covek je disfunkcionalan
  • Premorbidna licnost
    Licnost pre kvara
    Crte oblikuju poremecaj
  • Etiologija
    Uzorka nastanka neke pojave
  • Etiopatologija
    Uzrokom razvoja patoloskih formi ponasanja
  • Epidemiologija
    Rasprostanjenost pojave u vremenu I prostoru
    Izrazava se u prevalenci I incidenci
  • Prevalenca
    Ukupan broj obolelih u populaciji u vremenu
  • Incidenca
    Svaki novi oboleli slucaj
  • Klasifikacija vrsi podelu na
    Endogene (unutrasnje nasledne) I egzogene (simptomatske, psihogene)
  • Anamneza
    Podaci od pacijenta
  • Heteroanamneza
    Podaci od Treceg izvora
  • Konstitucija
    Skup karakteristika coveka
  • Jednostavni procesi
    Opazanje
    Paznja
    Volja
    Nagon
  • Emocije kod ankcioznih

    Zamagljuju logiku
  • Emocije kod psihotickih

    Povlacenje
    Izmena afekta
    Cepanje od kognicije
  • Emocije kod psihopaticnih
    Ocuvana kognicija
    Povucen afekat
    Okrenut prema sebi
  • Emocije su starije od
    Razuma
  • Osecanja imaju stanje
    Uzbudjenosti
  • Stanje uzbudjenosti
    Emocionalni dozivljaj
    Emocionalno ponasanje
    Fiziolosko / telesno stanje
  • Afekat je
    Snazna emocija I burna reakcija koja kratko traje
  • Raspolozenje
    Trajnija I difuzna emocionalna stanja  
  • Facete odredjuje
    Kvalitet emocionalnog odgovora osobe
    Emocio reakcija
  • Afektivna komponenta licnosti
    Dominirajuci afekat
    Emocija
    Stabilnost
    Raspolozenja
    Afektivitet
  • Emocionalna disregulacija
    Bez korigovanja emocionalnog odgovora
  • Katarimno dejstvo
    Paraliza kognicije
  • Sintimno dejstvo
    Bez afekta
  • Agitacija
    Ubrzan pokret
    Brz
    Manija I depresija
  • Raptus
    Iznenadna unutrasnji sadrzaj (impuls)
    Kod catatonia I manija
  • Stupor
    Potpun ukocenost muskulature.
  • Izrazeni afekat sa pozitivnom valencom
    Euforija
    Bes
    Ljutnja
    Strah
  • Izrazeni afekat sa negativnom valencom
    Depresija
    Apatija
    Atimohormija (bez motivacije)
  • Abreagovanje
    Intezivni i nagli izliv emocija u odnosu na stimulus. Nakon toga, osoba je svesna svog postupka.
  • Patološki afekat
    Intezivni izliv emocija na neadekvatan (beznačajan) stimulus; svest je delimično ili potpuno ukinuta, nakon toga dolazi do delimične ili potpune amnezije.
  • Produženi afekat
    Isto kao i patološki afekat, reaguje preterano na beznačajni stimulus, ali traje duže i otporan je na nove stimuluse.
  • Inkontinencija afekta
    Nalazi se u osnovi patološkog i produženog afekta, podrazumeva nesposobnost kontrole impulsa, odnosno afekat
  • Produženi afekat
    Vrlo sličan patološkom afektu, ali traje duže od njega i otporan je na nove stimuluse
  • Produženi afekat
    1. Čovek bi tukao do besvesti, sve dok ih neko ne bi razdvojio, ali bi on i dalje bio besan (čak i sutradan)
    2. Jedno od objašnjenja je irealno poreklo emocije (besa u ovom slučaju), tako da realna situacija (kontekst) nije dovela do pražnjenja naboja, jer ga on nije ni izazvao
    3. Ovaj oblik agresivnog ponašanja čest je kod poremećaja ličnosti - psihopata