hidrosfera

• Hidrologija


  Nauka o hidrosferi (grč. hydor - voda i logos - nauka)
• Sadržaj vode u organizmima


  • Biljke - 90%
  • Životinje - 75%
  • Čovek - 65%
• Složenim biohemijskim procesima voda ulazi u sastav minerala koji ulaze u sastav stena
• Ukupna količina vode na Zemlji je 1,4 milijarde km³
• Raspodela vode na Zemlji


  • Slana voda - 97,5%
  • Slatka voda - 2,5%
• Raspodela slatke vode


  • Led - 1,7% (70%)
  • Jezera, reke, bare, močvare, podzemna i atmosferska voda - 0,7%
• U rekama se voda obnavlja u proseku za 16 dana
• U jezerima se voda obnavlja u proseku za 17 godina
• Podzemne vode se obnavljaju u proseku za 1400 godina
• Svetsko more se obnavlja u proseku za 2320 godina
• U atmosferi se uvek nalazi 577 000km³ vode, ali nije u svim delovima podjednaka količina
• Površina Zemlje je oko 510 miliona km²
• Površina kopna je 149 miliona km² (29% površine Zemlje)
• Površina vode je 361 milion km² (70,8% površine Zemlje)
• Svetsko more

  Čine svi okeani i mora povezani u jedinstvenu celinu
• Okeanologija


  Nauka koja se bavi proučavanjem Svetskog mora
• U Monaku se nalazi najstariji institut za okeanologiju
• Tihi okean

  • Najveći okean, u njemu je izmerena najveća dubina Svetskog mora - Marijanski rov (10 972m)
  • Dno čini tihookeanska litosferna ploča koja je u centralnom delu izuzetno stabilna, a severni, istočni i zapadni delovi podvlače se pod kontinentalne ploče - subdukcija
  • U krajnjim zapadnim i istočnim delovima je velika vulkanska i seizmička aktivnost -,,vatreni pojas Pacifika"
• Atlantski okean

  • Ovaj okean, naročito severni deo ima veliki privredni značaj - pomorski saobraćaj i klimatski uticaj na okolno kopno (Golfska struja)
  • Na dnu basena dominira podvodni planinski venac (širina preko 1000km, visina do 3000m) - formirao se raznmicanjem tektonskih poloča pri čemu je nastala pukotina iz koje je izbijala magma koja se pri dodiru sa vodom hladila
  • Najveća dubina izmerena u Portorikanskom rovu (8.605m)
• Indijski okean

  • Najmlađi okean, najveća dubina izmerena u Javanskoj brazdi (7.258m)
  • Kroz središnji deo basena prostire se veliki podmorski planinski greben
  • Nastao je na mestu razdvajanja Afričke, Australijsko-indijske i Antarktičke ploče
• Severni ledeni / Arktički okean

  • Najmanji okean, 1/3 prekrivena ledom, a ostali delovi odledeni tokom leta uz prisustvo brojnih ledenih santi
  • Najveća dubina između Grenlanda i Špicberških ostrva (5.502m)
• Mora

  Delovi okeana manje ili više jasno ograničeni ostrvima ili poluostrvima
• Kategorije mora

  • Sredozemna
  • Ivična
  • Međuostrvska
• Sredozemna mora


  • Intrakontinentalna - okružuje ih kopno jednog kontinenta
  • Interkontinentalna - nalaze se između više kontinenata
• Ivična mora

  Nalaze se uz obale kontinenata, od okeana odvojena ostrvima/poluostrvima
• Međuostrvska mora

  Nalaze se između ostrva velikih arhipelaga
• Zalivi

  Delovi okeana ili mora duboko uvučeni u kopno, tako da su njime okruženi sa tri strane
• Tipovi zaliva

  • Rijasi
  • Fjordovi
  • Lagune
• Rijasi

  Zalivi nastali na strmim obalama koje more preseca gotovo pod pravim uglom
• Fjordovi

  Duboki i uski zalivi nastali potapanjem ledničkih dolina - valova
• Lagune

  Plitki zalivi koji su od mora odvojeni probrežnim sprudom (litoralnim kordonom)
• Moreuzi

  Uski vodeni prolazi koji povezuju dva mora, more sa okeanom ili dva okeana
• Najpoznatiji moreuzi

  • Bosfor
  • Dardaneli
  • Gibraltar
  • Otrantska vrata
• Najznačajniji kanali

  • Panamski kanal
  • Suecki kanal