Makro

• Макроекономија


  Економска дисциплина која проучава појаве на нивоу економије у целини (националном и међународном)
• Економија


  Наука о алтернативном коришћењу ретких ресурса
• Микроекономија


  Економска дисциплина која проучава појаве на нивоу појединачних економских субјеката (произвођача и потрошача)
• Отворена макроекономија


  Национална економија која увози и извози на начелима слободне конкуренције и отворености домаћег тржишта
• Макроекономска политика


  Скуп мера које влада предузима ради успостављања и одржавања макроекономске равнотеже, а пре свега обухвата фискалну политику и монетарну политику
• Централни проблем макроекономије, тзв. Криза макроекономије, је криза недостајуће визије
• Макроекономске школе


  • Кејнзијанизам
  • Монетаризам
  • Нова класична макроекономија
  • Нови кејнзијанизам
• Позитивна економија


  Изучава економску реалност каква јесте, те се бави објективним објашњавањем
• Нормативна економија


  Изучава економску реалност каква треба да буде, те се бави вредносним судовима
• Вештина економије


  Спаја открића позитивне са циљевима нормативне економије, тј. на темељима економске политике мири реалност и жељене циљеве
• Макроекономија представља својеврсни микс науке и уметности
• Структура економске активности


  • Приватна потрошња (C)
  • Инвестициона потрошња (I)
  • Државна потрошња (G)
  • Нето извоз (NX)
• Егзогене варијабле


  Варијабле које су изван модела и које модел не објашњава
• Ендогене варијабле


  Варијабле које су унутар модела и које модел објашњава
• на добра и услуге, која не укључује трансферна плаћања (плаћања за које се н обавља замена за неко добро или услугу; нпр. држава даје одређеним грађаним социјалну помоћ, субвенције...)
• Нето извоз (NX - net exports)


  Разлика између извоза (X) и увоза (М)
• ако имамо да је Х > M - то је трговински суфицит
• ако имамо да је Х < M - то је трговински дефицит
• ако имамо да је Х = M - постоји равнотежа трговинског биланса
• Ендогене варијабле


  Варијабле које зависе од других варијабли у моделу
• Десет заједничких елемената макроекономије


  • Агрегатна тражња (планирана потрошња)
  • Структура агрегатне тражње
  • Дугорочна стопа раста привреде
  • Тржиште
  • Привредни субјекти
  • Централна банка
  • Монетарна политика
  • Неизвесност
  • Наднице
  • Финансирање буџетског дефицита
• Агрегатна тражња (планирана потрошња) на кратак рок утиче на економске активности, а на дуги рок не тржиште се враћа у стање равнотеже и на своју дугорочну путању раста
• Структура агрегатне тражње


  • С - планирану приватну потрошњу
  • I - планирану инвестициону потрошњу
  • G - планирану државну потрошњу
  • NX - планирани нето извоз
• Када су вредности Y = AD, онда је присутна краткорочна макроекономска равнотежа, у супротном долази до неравнотежа дохотка
• Дугорочна стопа раста привреде одређена је уделом инвестиција у БДП-у, као и степеном којим држава подстиче ширење слободног тржишта и технолошких иновација
• Тржиште


  • Ригидности (нпр. минималне наднице, моћ синдиката, ефикасне наднице...)
  • Ограничене ликвидности (не постоје неограничена расположива средства)
  • Нетачна очекивања (очекивања и стварност се не морају поклапати)
• Номинална каматна стопа


  Основна каматна стола која је декланирана (заснована на бедема) у Уговору или финансиском производу пре него што се узму у обзир ФАКТОРИ попут инфлације или трошкова посуђивања
• Реалну каматну стопу одређује очекивана инфлација путем Фишерове једначине: r=i-пе
• Монетарна политика на кратки рок је ненеутрална (утиче и на номиналне и на реалне агрегате), а на дуги рок је неутрална (утиче само на номиналне агрегате)
• Краткорочни утицај монетарне политике не може се предвидети прецизно, јер постоји бројни канали помоћу који новац утиче на доходак
• На кратки рок наднице реагују са кашњењем, а на дуги рок радници прилагођавају своја очекивања надницама, што ће утицати на промену надница
• Начини финансирања буџетског дефицита


  • „ИЗ НОВЦА" (задуживањем код Централне банке)
  • „ИЗ ОБВЕЗНИЦА" (емисијом обвезница као дужничких хартија од вредности)
• Буџетски дефицит и дугорочна стопа раста су у негативној корелацији - када је буџетски дефицит већи, дугорочна стопа раста је нижа, а када је буџетски дефицит нижи, дугорочна стопа раста је већа
• Хартија од Вредности


  Финансијски инструменти који представљају власништво, дуговање или право на одређено мнозинске вредности, попут деоница, обвезница или опција. Користе се као начин за прикупљање капитала или инвестирања, могу се трговати на финансијским тржиштима
• Budžetski deficit


  Dugoročna stopa rasta
• Kejnsovi radovi
• Otišao da se školuje u Itonu

  1897
• Otišao na Kings College

  1902
• Postao profesor na istom koledžu

  1909
• Početak Prvog svetskog rata

  1914