Pedagoska 🪿

• Definisanje inteligencije, Vrste inteligencije, Načini merenja inteligencije
• Definicije inteligencije


  • Sposobnost za učenje
  • Sposobnost za prilagođavanje
  • Sposobnost korišćenja starog iskustva u novim situacijama
  • Sposobnost snalaženja u novim situacijama
  • Sposobnost rešavanja problema
• Primeri indirektnog merenja inteligencije preko manifestacija inteligentnog ponašanja
• Kognitivni činioci i učenje

  • Doprinos školskom postignuću, Posebno opšta inteligencija, specijalne sposobnosti, kognitivni stil, sposobnosti za učenje, intelektualne navike, nivo intelektualnih zahteva zadatka
• Od kojih sve faktora zavisi školsko postignuće?

  • Inteligencija
  • Osobine ličnosti
  • Motivacija
  • Načini učenja
• Korelacija između inteligencije i školskog uspeha, potvrđena u više istraživanja, kreće se oko 0.50
• Oko 25% varijabilnosti uzroka školskog mišljenja određuje inteligencija a ostatak pripada uticaju svih ostalih faktora školskog postignuća
• Različita shvatanja strukture inteligencije

  • Spirman: teorija dva faktora
  • Terston: jedan G-faktor i 7 primarnih grupnih sposobnosti
  • Vernon: hijerarhijska struktura na 4 nivoa
  • Katel: fluidna (Gf) i kristalizovana inteligencija (Gc)
  • Gilford: trodimenzionalni morfološki model intelekta
• Spirman: dvofaktorska teorija


  Prema predstavnicima unitarističkog stanovišta inteligencija je jedinstvena sposobnost koja može imati različite kvalitete ispoljavanja, ali su svi oni međusobno povezani. G-faktor predstavlja opštu intelektualnu sposobnost koja je prisutna u izvršenju svakog kognitivnog zadatka
• Terston: 7 primarnih sposobnosti i G

  Predstavnici pluralističkog stanovišta zastupaju ideju da postoji više različitih i nezavisnih intelektualnih sposobnosti koje međusobno nisu ni u kakvoj povezanosti
• Katel

  Fluidna inteligencija - dominantno urođena, tokom mladosti raste, kasnije opada. Kristalizovana inteligencija - pretežno određena obrazovanjem, razvija se tokom života, ne opada i može se i povećavati. Korelacija između njih dve je 0,50
• Katel-Hornova teorija

  • Fluidna inteligencija
  • Kristalizovana inteligencija
• Kerol, Hijerarhijska teorija tri stratuma

  • I stratum – usko specifične sposobnosti
  • II stratum – 8 široko definisanih faktora inteligencije
  • III stratum – generalna sposobnost
• CHC paradigma (Katel-Horn-Kerol), 10 široko prihvaćenih faktora inteligencije

  • Vizualno-spacijalno procesiranje
  • Auditivno procesiranje
  • Brzina reagovanja i odlučivanja
  • Brzina procesiranja
  • Kratkoročna ili neposredna memorija
  • Dugotrajno skladištenje i pretraživanje informacija
  • Čitanje i pisanje
  • Znanje i razumevanje
  • Fluidno rezonovanje
  • Kvantitativno znanje
• Korelacija u IQ srodnika

  • Identični blizanci, rasli zajedno (r=0,88)
  • Identični blizanci rasli odvojeno (r=0,77)
  • Dvojajčani blizanci, braća i sestre, rasli zajedno (r=0,55)
  • Roditelji i deca (r=0,50)
  • Roditelji-usvojitelji i deca (r=0,20)
• Principi merenja inteligencije - Golton


  Određuje relativni položaj pojedinaca u grupi kojoj taj pojedinac pripada. Ukoliko je rezultat koji taj pojedinac postiže ređi, u pozitivnom ili negativnom smislu, utoliko je njegov položaj izuzetniji, u pozitivnom ili negativnom smislu.
• Principi merenja inteligencije - Bineov

  Pomoću razvojnih stupnjeva. Inteligencija pojedinca određuje se na taj način što se utvrđuje do koje stepenice razvoja je taj pojedinac stigao u svom razvoju. Te stepenice se ustanovljuju empirijski. Prosečna postignuća karakteristična za pojedinačne kalendarske uzraste pojavljuju se kao jedinice mere po ovom principu. To je ono što nazivamo mentalnim uzrastom.
• IQ= MU/ KU x 100?

  Štern je predložio uvođenje odnosa između mentalnog uzrasta i kalendarskog uzrasta kako bi se dobila mera nezavisna od uzrasta na kome je dete. Tako je uveden umni količnik, slavni IQ. Kasnije kritike psihologa-psihometričara - IQ nije nikakav mistični pokazatelj nepromenljive inteligencije, nego običan psihometrijski skor. Zbog toga se sada koristi DEVIJACIONI IQ KOLIČNIK koji izražava rezultat pojedinca pomoću devijacije - odstupanja od norme za njegov uzrast.
• Testovi sposobnosti

  • Opšti kognitivni testovi
  • Testovi specijalnih sposobnosti
  • Testovi pažnje
  • Testovi percepcije
  • Testovi podobnosti
  • Testovi postignuća
  • Neuropsihološki testovi
• Testovi brzine i testovi snage

  Testovi brzine - lake stavke, ograničeno vreme. Testovi snage - zadaci svih nivoa težine, vreme nije ograničeno.
• Učenje

  Trajna ili barem relativno trajna promena individue, koja se pod određenim uslovima manifestuje u nekoj aktivnosti, a koja je rezultat prethodne aktivnosti individue
• Klasifikacija inteligencije prema Veksleru

  • Visoko natprosečna (130-)
  • Natprosečna (120-130)
  • Bistri-normalni (110-120)
  • Prosečna (90-110)
  • Normalni (80-90)
  • Granični (70-80)
  • Mentalno retardirani (-70)
• Oblici učenja prema složenosti procesa

  • Jednostavno učenje (klasično i instrumentalno uslovljavanje)
  • Složeno učenje (učenje uviđanjem i po modelu)
• Klasično uslovljavanje

  Tradicionalna perspektiva: svesna, namerna aktivnost, sa ciljem sticanja znanja i veština, a najčešće vezana za namerno ponavljanje
• Klasično uslovljavanje

  1. Eksperiment sa psima

  2. Uslovljavanje prvog reda

  3. Uslovljavanje višeg reda
• Emocionalno uslovljavanje

  Eksperiment sa malim Albertom
• Principi učenja uslovljavanjem

  • Princip generalizacije
  • Princip diferencijacije
  • Princip gašenja
• Uslovne emocionalne reakcije

  Razlikuju se od ostalih uslovnih reakcija
• Instrumentalno učenje

  Učenje putem pokušaja i pogrešaka, "slepo" učenje
• Zakon efekta

  Radnje se učvršćuju ili eliminišu u zavisnosti od efekata do kojih dovode
• Potkrepljenje

  • Pozitivno potkrepljenje (izaziva prijatnost)
  • Negativno potkrepljenje (redukuje neprijatnost)
  • Učenje reakcije bežanja
  • Učenje reakcije izbegavanja
• Negativno potkrepljenje

  Učvršćuje prethodna ponašanja i smanjuje neprijatnost, tj. ima efekat nagrade
• Kazna


  Ne može trajno da eliminiše nepoželjno ponašanje, već inhibira ili potiskuje isto usled neprijatnih osećanja
• Oblikovanje ponašanja metodom aproksimacije

  Eksperiment sa golubovima
• Povratna informacija


  Ima informativno-korigujući, ali i motivišući karakter. Omogućava učeniku prevazilaženje jaza između onoga što zna i onoga što bi trebalo da zna.
• Četiri nivoa povratne informacije

  • Nivo konkretnog zadatka
  • Nivo mentalnih procesa potrebnih za izvršenje zadatka
  • Nivo samoreglacije u učenju
  • Nivo učenikove ličnosti
• "Crvene" vs. "zelene" ocene

  Kvalitativna ocena se iskazuje na četiri nivoa, a može biti pozitivna i negativna
• Učenje uviđanjem


  Eksperiment sa šimpanzama
• Instrumentalno učenje


  Slepo i postupno rešavanje problema, ponavljaju se netačne radnje i nema uvida, a samim tim ni transfera učenja
• Učenje uviđanjem


  "Mentalno" i naglo rešavanje problema, eliminišu se netačne radnje nakon rešavanja problema i prisutan je transfer učenja