Untitled

• Британски шеф дипломатије


  Ентони Идн
• Совјетски лидер


  Никита Хрушчов
• Југословенски лидер


  Јосип Броз Тито
• Јованка Броз


  Супруга Јосипа Броза Тита
• Посета Ентонија Идна Јосипу Брозу Титу и Јованки Броз

  1952
• Сусрет Никите Хрушчова и Јосипа Броза Тита

  1955
• Самоуправни социјализам

  Друштвени и привредни модел осмишљен од стране КПЈ и спровођен у Југославији од 1950. године, па до краја њеног постојања. Основна идеја се сводила на пребацивање управљања предузећа у руке радника и одвајање државе од привреде, што никада није до краја спроведено у пракси.
• Увођење самоуправљања


  1. Донесен закон 1950. године којим је државна својина проглашена друштвеним власништвом

  2. Уведено радничко самоуправљање, где су у предузећима и фабрикама бирани раднички савети које су чинили радници запослени у тим предузећима

  3. Раднички савети су одлучивали и управљали пословањем предузећа и фабрика
• Југославија је током 50-их и 60-их година остварила брз економски развој, захваљујући изградњи и стабилизацији сопствене привредне производње, али и страној помоћи
• То се одразило на пораст животног стандарда становништва
• Почетком 60-их година дошло је до пада производње
• Решавање питања незапослености


  Југославија је средином 60-их година почела да "извози" радну снагу у западноевропске земље, пре свега у западну Немачку
• Одлазак југословенских радника и радница (гастарбајтера) на рад у западну Немачку био је регулисан уговором који је Југославија потписала са СР Немачком 1968. године
• КПЈ је 1952. године променила име у Савез комуниста Југославије (СК)
• Уставни закон из 1953. године увео је појам самоуправљања у Устав, а уведено је звање председника републике
• Јосип Броз Тито остао је на функцији председника Југославије до своје смрти 1980. године
• Застава 10


  Надимак за аутомобил Застава 750, који је по сенци италијанског Фијата прављен у крагујевачкој фабрици. Представљао је један од симбола велике привредне реформе спроведене у Југославији средином 60-их година.
• Политика несврстаности

  Социјалистичка Југославија је током читавог периода свога постојања остала блоковски неопредељена, што значи да није била чланица ни НАТО пакта, ни Варшавског уговора. Југославија је спроводила политику несврстаности која је проистекла из борбе за независност малих народа и деколонизацију земаља Трећег света. Покрет који је настао 1961. године у Београду постао је носилац борбе за мир, успостављање принципа пријатељске сарадње међу народима и за праведнији међународни економски поредак. Улога Југославије и председника Јосипа Броза Тита у овом покрету била је велика.
• Од краја 60-их и почетка 70-их година у Југославији се све чешће испољавало незадовољство политичком ситуацијом у земљи
• Долази до заоштравања односа међу републикама, чија политичка руководства све чешће иступају самостално, насупрот централној власти на челу са Јосипом Брозом Титом
• Прве озбиљне критике режима, који се све чешће називао „личним", довеле су до примене репресије од стране централне власти на челу са Јосипом Брозом Титом
• Улето 1968. године избиле су велике студентске демонстрације у Београду, али и у другим местима у Југославији, које су довеле до окршаја са полицијом
• Студенти који су предводили демонстрације иступали су против богаћења партијских функционера који су се почели издвајати као посебна класа у држави, као и чињенице да је једна те иста група људи била на власти и уживала привилегије
• Недуго након отпочињања демонстрација, Јосип Броз Тито се посредством телевизије обратио студентима и јавности
• У годинама које су уследиле државно руководство није успело да понуди решење за проблеме на које су студенти указали 1968. године
• Многи универзитетски радници који су били међу вођама протеста или су у протесту подржавали своје студенте удаљени су са Универзитета
• „Хрватско прољеће" или масовни покрет (МАСПОК) јесу називи за политички покрет хрватског народа у Југославији из 1971. године, који је као циљ имао већу аутономију Социјалистичке Републике Хрватске у СФРЈ
• Покрет је угушен крајем исте године, када је лидер тог покрета и дотадашња председница Централног комитета Савеза комуниста Хрватске, Савка Дабчевић-Кучар, смењена са свих политичких и јавних функција
• У приближно исто време партијско руководство Србије, предвођено председником и секретаром Централног комитета Савеза комуниста Србије, Марком Никезићем и Латинком Перовић, изразило је своје незадовољство стањем у држави иступајући са захтевима за демократизацију друштва
• Обоје су смењени са свих политичких и јавних функција 1972. године, заједно са оним присталицама унутар Савеза комуниста Србије које су их подржавале
• Нови Устав СФРЈ, који је донет 1974. године како би се политичка криза у земљи зауставила, омогућио је већи степен самосталности свим републикама, али и покрајинама у саставу СР Србије
• Уместо функције председника СФРЈ, уведено је колективно тело Председништво СФРЈ
• Јосип Броз Тито је изабран је за доживотног председника Председништва СФРЈ
• Јосип Броз Тито је умро

  4. маја 1980. године
• Сахрана Јосипа Броза Тита сматра се највећом и најмасовнијом сахраном једног савременог државника
• У Београд је на сахрану Јосипа Броза Тита, за два дана, дошло више од 1200 особа из 127 земаља
• Највећи број држава представљале су званичне државне делегације
• Након смрти Јосипа Броза Тита, југословенска федерација је ушла у још дубљу кризу, која ће кулминирати у другој половини 80-их година ХХ века
• Kriza


  Saucavanje sa krizom u socijalistickoj jugoslaviji predstavljalo je izazovno razdoblje pre i nakon smrti josipa broza tita
• Uzroci krize


  • Ekonomski problemi
  • Etnicke tenzije
  • Politicki sukobi