ug

• ИЗВОРИ УСТАВНОГ ПРАВA

  1. Устав – од 8. новембра 2006. године

  2. Општеприхваћена правила међународног права

  3. Потврђени међународни уговори

  4. Закони – О Народној скупштини, избору посланика, председнику Републике, избору председника Републике, Влади, Уставном суду.

  5. Подзаконски акти – Пословник Народне скупштине, пословник Уставног суда, уредбе Владе.

  Однос између извора уставног права је хијерархијски.
• У формалном смислу – највиши општи правни акт

  По снази – снага устава као највишег акта

  • По предмету – уређује врховнедржавне органе, њихове односе и односе према грађанима

  У материјалном смислу – скуп правила која уређују основе државног и друштвеног уређења, осим оних која су обухваћена у уставу као акту, ту су и она у законима, уставним обичајима, уставној пракси, одлукама судова и уставних судова.Устав у формалном и материјалном смислу дају нормативни појам устава.
• У политичком смислу – уставом се ограничава државна власт у корист слободе народа, он обезбеђује слободу народа (коституционализована власт).

  Ласал – писани устав је лист хартије, стварни устав је реални однос сила у друштву. Мора да постоји усклађеност између писаног и стварног устава. У супротном мора бити замењен.
• Правна својства – највиши правни акт и основни закон. Доноси га неограничена уставотворна власт. Сви правни акти морају бити у складу са уставом, а ако нису, правна санкција је стављање ван снаге од стране Уставног Суда.

  Устав је основни закон јер – 1. га доноси уставотворна власт, 2. одређује законодавни орган и законодавни поступак, 3. садржи основнија правила од закона, 4. обухвата најширу материју нормирања.

  Неправна својства – идеолошко политички и програмско декларативни акт (владавина права, преамбула (политичко идеолошка, свечана нота) – акт који је загледан у прошлост и будућност).
• САДРЖИНА УСТАВА

  Сфера уређења власти – уређује највишу државну власт

  Сфера друштва – прокламује људска и мањинска права и слободе, индивидуална и колективна права.

  УРС први пут уређује положај и улогу политичких странака.

  УРС предвиђа независне државне органе:

  • Заштитника грађана, Високи савет судства, Државно веће тужилаца

  УРС садржи каталог људских права и гарантије њиховог остваривања и заштите
• ПОДЕЛЕ УСТАВА

  Писани и неписани (састоји се од уставних обичаја – УК)

  Кодификовани и некодификовани (из више аката – Шведска)

  Чврсти и меки (мењају се по лаком поступку, као закони – Нови Зеланд)

  Модерне поделе:

  Нормативни – произлазе из друштвене стварности

  Номинални – пишу се за неку другу стварност – резултат лепих жеља

  • Семантички – произлазе из друштвене стварности, али забрањују сваку своју формалну промену

  УРС је писан, кодификован, чврст, номинални више него нормативни.
• ПРОМЕНА УСТАВА

  Уставни континуитет – када је устав донет у поступку који је предвиђен у том тренутку важећем уставу, УРС је процедурално изведен из Устава од 1990. године – поштован је континуитет.

  Уставни дисконтинуитет – када је устав донет у изворном поступку – раскид са старим системом.

  Промена може бити тотална или парцијална.
• Поступак промене се састоји из 2 фазе:

  Подношење и усвајање предлога за промену устава – предлог могу да поднесу:

  трећина народних посланика

  председник републике

  влада

  • најмање 150.000 бирача

  Предлог усваја Народна скупштина двотрећинском већином
• Израда и усвајање акта о промени устава

  Израда – по ПНС надлежан је Одбор за уставна питања и законодавство

  Усвајање – двотрећинском већином

  Референдум:

  1. факултативни – двотрећинском већином усваја НС

  2. обавезни – промена најважнијих питања (промена преамбуле, начела, људских и мањинских права, уређење власти...) – промена је усвојена, ако је на референдуму за промену гласала већина.

  За спровођење устава, доноси се уставни закон.

  Забрањена је промена устава за време ратног и ванредног стања
• УСТАВОТВОРНИ РЕФЕРЕНДУМ

  Обавезни – уколико се мењају најважније одредбе устава:

  Промена преамбуле, начела, људских и мањинских права, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању, поступак за промену устава, проглашење ратног и ванредног стања, уређење власти

  – промена је усвојена, ако је на референдуму за промену гласала већина изашлих бирача.

  • Факултативни – може се спровести, а и не мора. Предлаже овлашћени предлагач, а усваја НС двотрећинском већином од укупног броја посланика.
• СТРУКТУРА УСТАВА

  Преамбула – текст који претходи нормативном делу.

  2. Нормативни део – главни део где је садржана уставна материја, састоји се из чланова, ради прегледности, чланови имају наслове – рубрум, члан се дели на ставове, а више сродних чланова се групише у одељке или главе.

  3. Амандмани – су акти измене устава, додају се на крају устава, после изворног нормативног текста и чине саставни део устава, имају уставну снагу, доносе се у поступку за промену устава.
• УРС је стандардног и уобичајеног обима, чланови су систематиовани у 10 делова:

  1. Начела, 2. Људска и мањинска права и слободе – најобимнији, 3. Економско уређење и јавне финансије, 4. Надлежност РС, 5. Уређење власти, 6. Уставни суд, 7. Територијално уређење, 8. Уставност и законитост, 9. Промена Устава, 10. Завршна одредба. Битнији делови су на почетку.
• ПРЕАМБУЛА

  Део устава који претходи нормативном делу. Издваја устав од осталих правних аката, даје му свечану ноту. Она је политичко – идеолошке природе, осврће се на прошлост и садржи поглед у будућност, садржи разлоге и циљеве доношења устава, као и основне вредности које државе и друштва.

  Преамбула УРС потврђује да је КиМ саставни део РС, одређује суштинску аутономију КиМ.
• Преамбула УРС има нормативну функцију, јер одређује обавезу свих државних органа да штите интересе РС на КиМ. У нормативном делу УРС такође је предвиђено да КиМ ужива суштинску аутономију, као и дужности државних органа да штите интересе РС на КиМ, да је територија РС јединствена и недељива, тако да се у њој садржински ништа ново не пружа у односу на нормативни део, већ се то свечаним тоном наглашава.
• НАЧЕЛА УСТАВА

  Служе за тумачење нејасних норми, као и за попуњавање празнина у уставу.

  1. Републиканско начело – РС је дефинисана као република

  2. Начело грађанске демократије – грађани су носиоци власти референдумом и преко слободно изабраних преставника – непосредна и посредна демократија

  3. Начело владавине права – основна претпоставка устава, повиновање власти уставу и закону, подела власти, независност судства, јемства људских права, слободни избори.

  4. Начело грађанске суверености – грађани су носиоци суверености
• 5. Начело поделе власти – законодавна, извршна и судска

  6. Начело политичког плурализма

  7. Начело забране сукоба интереса

  8. Начело неповредивости територијалног интегритета

  9. Начело световности државе

  10. Начело територијалне децентрализације
• УСТАВНА ДЕФИНИЦИЈА СРБИЈЕ

  Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.

  Држава српског народа не фаворизује српски народ, већ одређује нацију којој је Србија матична држава.

  Издвајају се посебно републиканско начело, начело грађанске демократије и владавине права.
• НАЧЕЛО ГРАЂАНСКЕ СУВЕРЕНОСТИ

  Носилац демократије долази одоздо, звали то народ, нација или грађани (као најисправније).

  УРС се опредељује за сувереност грађана. Грађани сувереност остварују:

  Непосредно: Народна иницијатива (промена устава или закона) и референдум.

  Посредно: Путем слободно изабраних представника, за које гласају на изборима.
• ВЛАДАВИНА ПРАВА

  Владавина права је основна претпоставка устава која почива на неотуђивим људским правима.

  Остварује се:

  на слободним и непосредним изборима

  поштовањем устава и закона од стране носиоца власти

  поделом власти (сарадња и ограничавање власти и независно судство)

  независном судству

  • уставним јемствима људских и мањинских права
• ПОЛИТИЧКИ ПЛУРАЛИЗАМ

  УРС јемчи право грађана да обликују и исказују политичку вољу кроз удруживање у политичке странке, које произилази из слободе удруживања. Подразумева слободни дијалог, размену мишљења и идеја.

  Прихваћен је систем уписа политичких странака у регистар уз пријаву надлежном органу, без обавезе добијања претходног одобрења. За оснивање политичке странке, потребно је најмање 10.000 пословно способних, пунолетних држављана РС.
• Основ за забрану политичке странке, ако је њено деловање усмерено на:

  насилно рушење уставног поретка

  кршење зајемчених људских и мањинских права

  изазивање расне, националне или верске мржње

  • удруживање или спајање са странкама која делује неуставно у земљи или иностранству *Није у УРС.

  О забрани рада политичких странака одлучује Уставни суд.
• ЗАБРАНА СУКОБА ИНТЕРЕСА

  Сукоб интереса постоји кад јавни функционер, коришћенем положаја и овлашћења, злоупотреби тај положај да оствари приватни интерес за себе или неког другог, чиме повређује јавни интерес.

  УРС забрањује сукоб интереса = инкомпатибилитет
• парламентарни – не може бити посланик у АП Војводине, нити у извршној власти, правосуђу

  председника Републике – апсолутан, неспојиво са јавном или професионалном функцијом

  министарски – као посланички, плус не могу да буду посланици.

  судијски – забрана политичког деловања и других послова и функција

  јавног тужиоца – као судија

  • судија Уставног суда – само могу бити професори на универзитету
• НАЧЕЛО НЕПОВРЕДИВОСТИ ТЕРИТОРИЈАЛНОГ ИНТЕГРИТЕТА

  Највиша међународноправна и уставна заштита. Састоји се из две компоненте:

  1. Територија РС је јединствена и недељива – правни поредак је јединствен, унитарни карактер државе. Могућа територијална децентрализација: Локална сапоуправа и територијална аутономија.

  2. Неповредивост граница – границе су неповредиве, мењају се само у поступку за промену устава.
• СВЕТОВНОСТ ДРЖАВЕ

  УРС прокламује да су црква и верске заједнице одвојене од државе, те да се ни једна религија не може успоставити као државна религија.

  УРС јемчи равноправност цркава и верских заједница и прокламује њихову аутономност приликом уређивања унутрашње организације.
• О забрани верских заједница одлучује Уставни суд, УРС забрањује верске заједнице само уколико:

  угрожавају право на живот, на психичко и физичко здравље, права деце, право на породични интегритет, право на имовину, право на безбедност и јавни ред

  • изазива и подстиче верску, националну или расну нетрпељивост.

  Приговор савести – лице није дужно да противно својој вери или убеђењима испуњава војну или другу обавезу која укључује употребу оружја.
• НАЧЕЛО ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ

  Територијална децентрализација – преношење дела власти, односно поверавање послова државне управе недржавним, локалним органима власти.

  Територијална самоуправа – вршење послова локалне управе од стране локалних органа власти или локалног становништва.

  Територијална аутономија – је виши ниво територијалне децентрализације, односно право да сами доносе своје законе (који морају бити у складу са уставом и законима централне власти) и да их извршавају. Да имају своју скупштину коју чине посланици аутономне покрајине.
• ОДНОС МЕЂУНАРОДНОГ И УНУТРАШЊЕГ ПРАВА

  Општеприхваћена правила међународног права – УРС прокламује начело еквивалентности међународног и унутрашњег права, дакле по правној снази су изједначена са уставом.

  Ратификовани међународни уговори – су испод устава, морају бити у складу са УРС, а изнад закона по својој правној снази, а пошто их скупштина потврди у форми закона
• УСТАВНА КОНЦЕПЦИЈА ЉУДСКИХ И МАЊИНСКИХ ПРАВА И СЛОБОДА

  Сврха устава је да организује и ограничи власт како би спречио самовољу људи који врше власт и тако заштити зајемчена људска права и слободе. Циљ устава је да се оствари сигурност појединца према држави. УРС прокламује социјалну правду, равноправност полова, заштиту националних мањина.

  УРС предвиђа непосредну примену устава, код зајемчених људских права.
• Уставом зајемчена људска права законом могу бити ограничена само само ако је то ограничење предвиђено уставом и на начин и у обиму и циљу који устав допушта.

  Изричито се забрањује негативна дискриминација по основу расе, пола, националности, сексуалног опредељења, боји коже, вероисповести итд.
• ЛИЧНА ПРАВА

  Људско достојанство – право на слободан развој личности

  Право на живот – људски живот је неприкосновен, забрана клонирања људских бића

  Забрана ропства и положаја сличног ропству – трговина људима

  Забрана принудног рада

  Право на неповредивост физичког и психичког интегритета човека

  Слобода кретања – промена места становања, неповредивост стана

  Гаранције у односу на лишење слободе, притвор, суђење и кажњавање

  Право на једнаку заштиту права, правно средство и правну помоћ

  Слобода одлучивања о рађању деце и права детета – дужност издржавања
• ПОЛИТИЧКА ПРАВА

  Бирачко право – свако има право да бира и да буде биран под једнаким условима

  Слобода јавног изражавања мишљења – свако може говором, писањем, сликањем да шири идеје

  Слобода медија – забрана цензуре, истинито, потпуно обавештавање

  Слобода окупљања – само пријава државном органу

  Слобода удруживања – политичког, синдикалног. Забрањена су тајна и паравојна удруживања.

  Право на петицију – слободно упућивање петиција
• ЕКОНОМСКА:

  Право својине – мирно уживање, може бити одузето или ограничено само у јавном интересу.

  Право наслеђивања

  Право на рад – обавеза државе да ствара услове да свако лице може радом да живи нормално.

  Право на штрајк – право радника да колективно обуставе рад са циљем притиска на послодавца.
• СОЦИЈАЛНА ПРАВА:

  Право на социјалну заштиту – социјална правда, хуманизам и поштовање људског достојанства

  Право на заштиту здравља – заштита физичког и психичког здравља

  Посебна заштита породице, мајке, самохраног родитеља и детета

  Пензијско осигурање

  Право на здраву животну средину – обавештавање о стању животне средине
• КУЛТУРНА ПРАВА:

  Право на образовање – доступно свакоме

  Слобода научног и уметничког стварања

  Аутономија универзитета – самостално организовање и уређење
• ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

  Национална мањина је група грађана која је специфична по етничкој, културној и верској припадности, има их у довољном броју и подстакнути су жељом да очувају свој етнички идентитет, посебно културу, традицију, веру и језик.
• Поред права која су зајемчена свим грађанима, припадници националних мањина уживају и посебна права чији је циљ очување њиховог националног идентитета.

  Забрана дискриминације националних мањина

  Равноправност у вођењу јавних послова

  Забрана њихове насилне асимилације

  Право на очување посебности – симболи, језик, писмо

  Право да се међусобно удружују

  • Право да сарађују са сународницима из других држава
• ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ЉУДСКИХ И МАЊИНСКИХ ПРАВА И СЛОБОДА

  Свако има право на једнаку судску заштиту без дискриминације

  Свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву. Свако може да поднесе уставну жалбу ако му је повређено људско или мањинско право или слобода актом или радњом државног органа.
• Поред грађанскоправне и кривичноправне заштите, УРС предвиђа и право на вођење управног спора.

  Поред судских, УРС предвиђа и вансудску заштиту људских права, а то су Заштитник грађана, Повереник за заштиту равноправности и Повереник за информације од значаја и заштиту података о личности – подноси се притужба органу.

  Исцрпљивањем унутрашњих правних лекова – право подношења представке ЕСЉП.
• ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА

  Је независтан и самосталан државни орган који контролише законитост и правилност рада органа управе по службеног дужности и по притужбама грађана (писмено или усмено).

  Није овлашћен да контролише рад НС, Председника РС, Владе, УС, судова и тужилаштва.

  За свој рад одговара Народној скупштини, ужива имунитет као народни посланик.

  Бира га Народна скупштина на период од 5 година, исто лице може највише два пута бити изабрано