Farmakologija kardiovaskularnog i urinarnog sistema krvi

• Lekovi kardiovaskuladnog sistema mogu se podeliti na

  1. One koji deluju na srce
  2. One koji deluju na periferne krvne sudove
  3. One koji deluju na krv i krvotvorne organe
• Lekovi koji se koriste u lečenju srčane insuficijencije

  1. Kardiotonični glikozidi
  2. Vazodilatatori
  3. Antiaritmijski lekovi
  4. Antihipertenzivni lekovi
• Kardiotonični glikozidi 


  Pojačavaju snagu kontrakcije oslabljenog srčanog mišića, koriste se zajedno sa vazodilatatorima

  Najvažniji dobijaju se iz biljke digitalis (digitoksin i digoksin). Deluju na:

  -Kontraktilnost (pojačavaju snagu i efikasnost)

  -Sprovodljivost (usporavaju prenošenje nadražaja sa predkomora na komore) 

  -Refraktilnost (smanjuje frekvenciju rada srca)

  -Automatizam (u slučaju predoziranja izazivaju ekstrasistolu)
• Terapijski i neželjeni efekti kardiotoničnih glikozida


  -Popravljanje cirkulacije i pojačavanje diureze, smanjenje mogućnosti nastanka ili postojećih edema

  -Kardijalne (aritmija) i ekstrakardijalne posledice (poremećaj u DT, anoreksija, povraćanje, dijareja)
• Vazodilatatori


  Rasterećuju miokard i olakšavaju njegov rad širenjem krvnih sudova smanjujući tonus glatkih mišića
• Vazodilatatori podela

  1. Lekovi koji se koriste za širenje koronarnih krvnih sudova
  2. Lekovi koji se koriste za lečenje perifernih vaskulatornih oboljenja
  3. Lekovi koji se koriste za lečenje pormećaja krvotoka na mozgu
• Antiaritmijski lekovi 


  Utiču na ritam rada srca pa se koriste se prevenciju i lečenje poremećaja u radu srca, najvažniji su

  1. Hinidin
  2. Prokainamid (lokalni anestetik hemijski sličan prokainu)
  3. Lidokain (ksilokain)
• Antihipertenzivni lekovi

  Prouzrokuju sniženje povišenog arterijskog pritiska, deluju simptomatski i sprečavaju odnosno uklanjaju eventualne posledice hipertenzije (arterioskleroza, opterećenje srčanog mišića, oštećenje bubrežnih i moždanih krvnih sudova, infarkt miokarda)
• Lekovi koji se koriste u terapiji urinarnog trakta su 

  1. Diuretici
  2. Antidiuretici
  3. Acidotici i alkalotici
  4. Urinarni antiseptici
• Diuretici


  Koriste se protiv prekomernog nakupljanja tečnosti u organizmu što je zajedno sa otocima česta pojava kod raznih patoloških stanja, dele se na

  -Jake (furosemid)

  -Umerene (tiazidi)

  -Slabe (spironolaktoni)
• Tiazidi


  Pojačavaju izlučivanje Na, hlorida, vode, K, Mg, fosfata i u početku i Ca. Uz ove lekove mora se davati KCl, poznati su antihipertenzivni lekovi.
• Diuretici henleove petlje 


  Inhibiraju resorpciju Na i zbog toga su diuretici sa snažnim delovanjem
• Furosemid


  Pojačavaju izlučivanje vode, Na, Cl, K i Mg, mineralne materije moraju se nadoknaditi

  Koriste se kod svih životinja za lečenje edema pluća i povećane konc. mokraćne kiseline, kod goveda za lečenje edema vimena posle partusa...

  Neželjeni efekti kod mačaka - gluvoća, poremećaji u DT, hematološki poremećaji(anemija, leukopenija)
• Diuretici koji štede kalijum


  Spironolaktoni- sličan aldosteronu (hormon nadbubrežne žlezde), pri prekomernom lučenju nastaje zadržavanje Na i povećava se mogućnost nastajanja edema, koristi se za lečenje ascitesa kod pasa i mačaka
• Osmotski diuretici


  Manitol- nakon i.v. primene sprečava reapsorpciju vode koristi se za poboljšanje diureze kod akutne oligurije, smanjenja intraokularnog pritiska, povećanja ekskrecije kod trovanja, daje se u konc. od 20-50%
• Antidiuretici


  Osmotski diuretici smanjuju količinu izlučene mokraće, ovaj efekat mogu izazvati lekovi koji snižavaju povišen krvni pritisak, izazivaju vazokonstrikciju u bubrezima ili usled smanjenog uzimanja vode preko creva
• Acidotici 


  Snižavaju pH, koriste se soli, askorbinska kiselina, pojačavaju dejstvo nekih antibakterijskih supstanci i u lečenju infkecija UT
• Alkalotici


  Povećavaju pH, sulfonamidi se bolje rastvaraju i smanjuje se šansa za nastanak kristalurije i oštećenja bubrega
• Urinarni antiseptici 


  Uništavaju patogene MO u UT tako što se u velikoj količini nepromenjeni izlučuju u mokraći. Koriste se kod blažih infekcija i onih gde se razvila rezistencija na neki antibiotik.

  Najvažniji su heksamin, mandelična kiselina
• Lekovi koji uticu na koagulaciju krvi

  1. Antikoagulantni lekovi
  2. Antiagregacijski lekovi
  3. Fibrinolitici i antifibrinolitici
• Antikoagulantni lekovi 


  Zaustavlja proces koagulacije i sprečava stvaranje tromba delujući inhibitorno na biosintezu nekih faktora koji učestvuju u koagulaciji
• Heparin


  Antikoagulantni lek, nalazi se u mastocitima, deluje veoma brzo i snažno

  Za sprečavanje i lečenje diseminovane intravaskularne koagulacije kod mladih životinja i konja

  Aplikuje se i.v. i s.c., kod predoziranja može nastati obilno krvarenje
• Antiagregacijski lekovi


  Inhibiraju agregaciju i adheziju. Supstance se dele na endogene i one unete egzogenim putem

  Acetil-salicilna kiselina (aspirin 100mg)
• Fibrinolitici 


  Lekovi koji mogu da razgrade već stvoreni tromb