Operativni sistemi

• Sta je ABA problem?

  "Nocna mora koja vas moze proganjati kada radite atomske operacija". ABA problem može nastati kada se sekvenca promena na deljenoj promenljivoj čini kao da ostavlja promenljivu u dobrom stanju, dok zapravo maskira nekonzistentno stanje. Ovaj problem može izazvati niz drugih problema
• Sta je DWCAS i zasto je potreban?

  Double word compare and swap. Omogucuje izmenu dve memorije u jednom atomskom koraku (atomskom znaci da se cela operacije izvrsava odjednom, bez prekida). Obicno se koristi u situacijama gde je potrebno zameniti dve memorije samo ako su njihove trenutne vrednosti jednake odredjenog referentnoj
• Sta su mane a sta prednosti lockless programiranja?

  Prednost - bolje performanse (smanjuje se vreme cekenja niti na pristup deljenim resursima), nema zakljucavanja (jer nema upotrebe semafora i kriticnih sekcija), izbegavnje trke do resurska (koriscenjem DWCAS).

  Mane - slozenost implementacije (zahteva duboko razumevanje problema sinhronizacije), problem konzistenstnosi podataka, tesko otkrivanje gresaka (bag vezan za ove probleme vrebao je Linux kernelu 10 godina)
• Do cega dovodi pokisaj niti da prikaze novi znak dok kontoler ekrana prikazuje prethodni znak?

  Ta radnja zaustavlja aktivnost niti, nastavak aktivnosti niti usledi nakon obrade prekida tastature
• Sta se desi kada se napuni cirkularni bafer drajvera tastature?

  Tada nit preuzima znak. Takodje polje first_empty (koje sadrzi indekse cirkularnog bafera) se anulira
• Sta se desi u obradi prekida diska?

  Objavljuje se kraj prenosa bloka
• Na sta ukazuje ime datoteke?

  Pozeljno je da ukazuje na njen konkretan sadrzaj i na vrstu njenog sadrzaja (radi klasifikacije datoteka po njihovom sadrzaju)
• Od koliko delova se sastoji ime datoteke?

  Dvodelni su. Prvi deo imena oznacava njen sadrzaj, a drugi deo oznacava vrstu njenog sadrzaja, odnosno njen tip. Oba dela se razdvajaju tackom
• Od koliko delova se sastoji ime imenika?

  Jednodelna su jer nema potrebe za klasifikacijom imenika
• Sta obuhvata rukovanje datotekom?

  Obuhvata rukovanje njenim sadrzajem i njenim imenom
• Sta karakterise hijerarhijsku organizaciju datoteka?

  Razvrstavanjem datoteka u imenike nastaje hijerarhijska organizacija datoteka, u kojoj su na visem nivou hijerearhije imenici, a na nizem nivou se nalaze datoteke koje pripadaju navedenim imencima
• Sta vazi za apsolutnu putanju?

  Navodjenje apsolutne putanje datoteke, sa svim prethodecim imenicima, potrebno je kad god je moguc nesporazum, zbog datoteka (imenika) sa istim imenima
• Sta vazi za relativnu putanju?

  Radni imenik omogucuje koriscenje relativnih putanja (ne pise se apsolutna putanja, vec relativna putanja od radnog imenika)
• Koje datoteke obrazuju sistem datoteka?

  Datoteke koje pripadaju istoj hijerarhijskoj organizaciji obrazuju sistem datoteka
• Koja su prava pristupa datotekama?

  Pravo citanja, pisanja i izvrsavanja
• Koje kolone ima matrica zasitite?

  Tri kolone, po jednu za svaku kategoriju korisnika (vlasnik datoteke, saradnici, ostali korisnici)
• Cemu je jednak broj redova matrice zastite?

  Broju datoteka
• Gde se mogu cuvati prava pristupa matrice zastite?

  U deskriptorima datoteke ako su vezane za datoteke, a ako su vezana za korisnika onda se elementi kolona matrice cuvaju pojedini korisnici
• Sta je potrebno za sprecavanje neovlascenog menjanja matrice zastite?

  Potrebno je znati za svaku datoteku ko je njen vlasnik, jer jedino on sme da zadaje i menja prava pristupa sebi, svojim saradnicima i ostalim korisnicima. Takodje je potrebno razlikovanje korisnika, da bi se medju njima mogao prepoznati vlasnik datoteke (to se postize predstavljanjem (login) korisnika)
• Kada korisnici mogu posredno pristupiti spisku lozinki?

  U dva slucaja radi svog predstavljanja i radi izmene svoje lozinke
• Koju duznost imaju administratori?

  Sva druga rukovanja spiskovima imena i lozinki registrovanih koriscnika kao sto su ubacivanje u ove spiskove novih parova (ime, lozinka) ili njihovo izbacivanje radi administrator.
• Sta sadrzi numericka oznaka korisnika?

  Dva redna broja, prvi oznacava korisnika a drugi grupu u kojoj korisnik pripada
• Kakvu numericku oznaku imaju saradnici vlasnika datoteke?

  Imaju isti redni broj grupe kao i vlasnik
• Kakvu numericku oznaku imaju ostali korisnici?

  Imaju redni broj grupe razlicit od rednog broja grupe vlasnika
• Cime se bavi sigurnost?

  Odnosi se na uspesnost zasitite od neovlascenog koriscenja ne samo datoteka, nego i ostalih delova racunara kojima upravlja operativni sistem. Bavi se nacinima prepoznavanja ili identifikacije korisnika, kao i nacinima provere njihovih prava pristupa
• Kako se predstavlja sadrzaj datoteke?

  Kao niz bajtova, koji se moze po potrebi produzavati i skracivati. Sadrzaji datoteka nalaze se u blokovima masovne memorije
• Gde se javlja interna framentaciija?

  Pojava da poslednji blok nije popunjen do kraja naziva se interna fragmentacija (znaci javlja se unutar bloka), ovaj neopunjeni blok datoteke predstavlja neupotrebljeni deo masovne memorije
• Sta karakterise kontinualne datoteke?

  Karakterise to da se njihov sadrazj nalazi u susednim blokovima (ciji redni brojevi su uzastopni). Podatke o pocetnom bloku i duzini kontinualne datoteke cuva njen deskriptor
• Koji oblik evidencije slobodnih blokova masovne memorije je podesan za kontinualne datoteke?

  Za potrebe kontinualnih datoteka je bitno da evidencija olaksa pronalazenje dovoljno dugackih nizova susednih blokova. Zato je podesna evidencija u obliku niza bita, u kome svaki bit odgovara jednom bloku i pokazuje da li je on zauzet (0) ili slobodan (1)
• Sta je eksterna fragmentacija?

  Ovo je pojava iscepkanosti slobodnih blokova masovne memorije u kratke nizove susednih blokova. Ona otezava rukovanje kontinulanim datotekama. Nastaje kao rezultat visestrukog stvaranja i unistenja datoteka u slucjanom redosledu
• Sta karakterise rasute datoteke?

  Sadrzaj rasutih datoteka smesten (rasut) je u nesusednim blokovima masovne memorije. Kod rasutih datoteka, redni brojevi bajta se preslikavaju u redne brojeve blokove pomocu posebne tabele pristupa
• Kada rasuta datoteka ne zauzima vise prostora na disku od kontinualne datoteke?

  Kada sadrzi samo pocetni odesecak
• Koji oblik evidencije slobodnih blokova masovne memorije je podesan za rasute datoteke?

  Podesan je oblik liste slobodnih blokova. Slobodni blokovi, uvezani u ovu listu, sadrze redne brojeve ostalih slobodnih blokva
• Kako se ubrzava pristup datoteci?

  Tako sto se u radnoj memoriji zazume prostor sa vise bafera, namenjenih za cuvanje kopija koriscenih blokova
• Od cega zavisi velicina bloka?

  Na brzinu prebacivanja podataka izmedju radne i masovne memorije, jer sto je blok veci u proseku se potrosi manje vremena na prebacivanje jednog bajta izmedju radne i masovne memorije
• Kako se resava problem eksterne fragmentacije?


  Problem eksterne fragmentacije se moze resiti sabijanjem datoteka, tako da svi slobodni blokovi budu potisnuti iza datoteka i da tako obrazuju niz susednih blokova. Mana ovog postupka je dugotrajnost
• Kako se ublazava problem produzenja kontinualne datoteke?

  Ako se dozvoli da se kontinualna datoteka sastoji od vise kontinualnih delova. I cuvaju se podaci o rednom broju pocetnog bloka doticnog dela i o njegovoj duzini. Ovakav pristup je pogodan za veoma dugacke datoteke (cuvanje zvucnog ili video sadrzaja)
• Sta je imenik?


  Datoteke se grupisu u skupove datoteka, oni se nazivaju imenici. Imenik je datoteka koja sadrzi tabelu u cijim elementima su imena datoteka i redni brojevi njihovih deskriptora
• Sta omogucuju blokovske specijalne datoteke?

  Direktan pristup blokovima diska, sto je vazno kod pronalazenja izgubljenih blokova, kod sabijanja datoteka, ili kod pripremanja disk jedinica za koriscenje
• Sta omogucuje rukovanje particijama?


  Omogucava formiranje logickih disk jedinica, koje obuhvataju vise particija na raznim fizickim diskovima, sto omogucava brzi pristup blokovima logicke disk jedinice, vecu pouzdanost logicke disk jedinicie ili oboje